Marketing
New Delhi u tekstu i slici - part 2 - (Ne)čistoća
Pojam čistoće se u Indiji shvaća vrlo slobodno. Zašto je tomu tako, ne znam. 
Jesu li im percepcije drugačije ili ih naprosto previše ima da bi stigli očistiti, ne znam, ali znam da je sve strašno, strašno prljavo. Prvi dojam je apsolutno gađenje - gadi ti se zrak kojega dišeš, bojiš se išta dotaknuti, groz glavu ti lete sve moguće zarazne boleštine kojima ćeš se sigurno zaraziti, gadi ti se tlo po kojem hodaš... No, s odmakom, navikne se čovjek na to. I mijenjaju se kriteriji - ono na što sam se zgražala u prvi tren kasnije je postalo normalno (hm... možda zato što sam vidjela i još gorih stvari...) 
Vidite na ovoj gornoj slici kako cesta izgleda mokrom? Kao da je padala kiša ili su je prali... Ne, nisu... 
Cesta je naprosto prljava.
U gradu od 15,16 milijuna stanovnika nema baš nekog suvislog i organiziranog odvoza smeća. Istina, imaju određeni punktovi na koje se smeće baca, ali nema nekog redovnog rasporeda o odvozu. Tako da se iz tog odbačenog smeća prvo posluže oni siromašni i koji žive a ulici (a takvih ima jako, jako, jako puno), pa krave, pa psi lutalice (kojih u Delhiju ima oko milijun!), pa... I onda netko odveze. A kako je u Delhiju i u zimi toplo, a po ljetu vrelo, sve to nezamislivo smrdi. Al, navikne se čovjek na smrad... (Otporniji smo nego što mislimo!)
Ulice se, naravno, ne metu i ne uređuju. Istina, sad nešto uređuju jer će za koju godinu (ili nagodinu?) Delhi biti domaćin igara Commonweltha, pa se šminkaju...
Jedina je realna opasnost voda. Da, obična voda. B(l)ože, kako zahvaljujem na činjenici da tu kod nas možeš natočiti iz pipe čistu vodu u čistu čašu... Premalo mi to cijenimo. Nikada više neću se olako odnositi prema činjenici da iz pipe imamo dobro i čistu vodu.
U Indiji piješ samo flaširanu. Himalajsku (fakat, tak se zove, al mi je nekako bljutava bila). I pije se iz boce - nikakve čaše... Tja, tko zna u čemu su čaše oprali! Alternativa je Coca Cola. I to je to. Jedno sam jutro opako žeđala 
dok nisam naišla na vodu za koju sam mogla nedvojbeno utvrditi da je flašitrana i originalno zapakirana (jer znaju prodavati boce punjene vodom iz vodovoda). Zubi se peru isto s flaširanom vodom. Voće, povrće, salate i sve što nije termički obrađeno se ne jede.
Ljudi su, posebno ovaj dio koji živi na cesti, prljavi. Hodaju bosi. Nuždu obavljaju kad im dođe i gdje im dođe. Nije neuobičajeno da to naprave posred ceste. 
Lijepo, žena digne sari, čučne i... To je to. Prvi puta kada sam vidjela to obavljanje nužde posred ceste, skamenila sam se. Poslije mi je postalo normalno. Al ne... Nisam ja tako obavljala nuždu... Vrijedi ona - kada si u Rimu, ponašaj se poput Rimljanina, al sve pak ima svoje granice.
I da ne zaboravim: nisam se ni sa čime zarazila. Malo se (zapravo puno!) pazi oko vode, voća i povrća, i to je to. Jest da sam se ja svaku večer rifljala s dezeficijensom, ali...
James Blood je pisala o istoj temi. I isto ima slikice Indije. I sa svime što je napisala se slažem. Pa skoknite i tamo da upotpunite dojam.
Post je objavljen 16.02.2007. u 11:58 sati.