Marketing
I'm an angel underneath, innocent and sweet…
Moja karakteristika je da u cajtnotu najbolje funkcioniram.
Kad me stisne neodgodivo onda mogu sve.
Ipak, nije baš da uživam u iznenadnim situacijama koje bespotrebno stvore stres svojom neodgodivošću.
Nađem se tako jučer u situaciji da moram obaviti nekoliko stvari, u vrlo kratkom roku.
Mislim, moglo je ono biti i ležerno, ali onda ne bih stigla na pilates, a to više ne propuštam ni za što na svijetu.
Potop možda...i to samo ako bi potopio dvoranu!
Uglavnom izgledalo je to ovako.
Trčim s posla doma...i, naravno, baš kao za inat tramvaj vozi duplo sporije nego inače.
Jedva nekako stižem, utrčavam u stan, uzimam što mi treba, sjedam u auto i vozim se starcima u kvart.
Morala sam obaviti sljedeće – orobiti bankomat (komada jedan), svratiti do staraca u stan po neku knjigu, prije toga naravno pronaći istu, a to je već malo teže (komada jedan), otrčati u obližnju poštu, poslati pošiljke – hitno! (komada 5), otići na benzinsku, nahraniti Fiću, vratiti se doma, presvući se, uzeti stvari i na pilates, i sve to u popodnevnoj špici.
Za svaku točku imam otprilike po 5 minuta.
I sve bi bilo dobro da nisam potrošila svih po 5 već na prvom koraku.
Bankomat!
Kako bih skratila vozikanje i hodanje išla sam na najbliže varijante i izabrala bankomat Zagrebačke banke.
Mrzim njihove bankomate i to ne samo zato što me oderu za proviziju nego i zato što su glupi.
A ispred mene red.
Prtlja nešto jedna teta, nikad kraja.
Konačno završi ona, prtlja neki striček.
Pa jedva nekako završi i on, ide treći...
I prtlja, i prtlja, i još prtlja...
Ja već nervozno cupkam.
I taman kad sam ga htjela ljubazno zamoliti da ubrza jer se meni jaaaaaaaaaaako žuri, gospon ode i ja sva sretna pristupim bankomatu.
A tamo umjesto dobrodošli, dočeka me pitanje...Želite li drugu transakciju – da – ne?
U djeliću sekunde mi je sinulo, čovjek je uzeo novce i otišao, kartica ostala unutra (da, zato su mi glupi zabini bankomati!)
Ležerno sam se mogla poslužiti, ne treba mi pin, samo stisnem DA i odaberem iznos...
Naravno da sam stisnula NE i potrčala za rastresenim tipom: «Gospodine, ostavili ste karticu u bankomatu!»
On me u čudu gledao i zahvaljivao se.
Ne znam je li bio zbunjeniji činjenicom da uopće nije skužio da mu fali kartica ili što sam mu je vratila.
Ja sam svoje sve ipak stigla obaviti, Fićo može dobro povući kad treba. Bilo je na knap, ali sve na vrijeme.
I tako...
Danas me nešto svrbe leđa, mislim da mi rastu krila.
Post je objavljen 16.02.2007. u 09:05 sati.