Marketing
Keksi
Gledajući kekse na stolu, jučer sam rješavao domaću zadaću koje nije niti bilo. Dakle, jedino što sam radio je to da sam gledao kekse. Razumihin je rekao da od previše razmišljanja postajemo ludi, a ja mu vjerujem. Jer od tolikog razmišljanja, jedino što mi preostaje jest gledati u kekse na stolu koje nikada neću pojesti do kraja. Nemaju čokolade, a to je ono što mi nedostaje. Točnije, ovisan sam o čokoladi - ne jedem ju par dana, i odmah zapadnem u depresiju. Trebam čokolade - sada!
Otvaram ormar i gledam hrpetinu papira koja se namnožila od svih mojih crteža, piskaranja i rješavanja. Sve zbog drugih; ja to zbog sebe nisam sakupio. Da je zbog mene, već bi odavno bilo u smeću. Mislim kako nazirem razlog, ali oni koje bi to trebalo biti briga, naravno, nije. Ne znam jesu li ljudi čudni u zadnje vrijeme ili sam samo ja? Dođe mi da zaspem i da se ne budim neko vrijeme kako ne bih morao gledati svijet koji polagano pored mene samo tako propada. A ništa ne mogu.
Ne obraćajte pažnju na mene.
Radije gledajte moje fotografije.
Boris
Post je objavljen 15.02.2007. u 22:22 sati.