Evo nakon dugo vremena pišem ponovo... Pa priča slijedi...
Soba mi trune od mrtvila ko i obično, a pošto je sad i ovakvo trulo vrijeme, kapi kiše lijepe se uz zamagljene prozore. Sad bi napisala da očekujem stranca koji će kucati na prozor, al bi to bio problem, jer mi je soba na drugom katu kuće. Možda kakav anđeo dođe provjerit kakva je klima tu gore. A i to vrijeme u kojem živimo, ljudi traže način kak da prežive, i kako kaže elemental da idemo iz dana u dan i svaki san davno nestao izbrisan... Stvarno je ovaj svijet otišo u kurac. Ono ja si zbrajam siću po džepu, žicam po školi ono daj kunu, dvije, za burek, na kraju mi veli: na ti i pet kuna pa si kupi jelo, jebiga, fakat sam žicarošica, a dužna sam ko grčka rulji okolo... a dobro nije da mi stara neda, al 10 kuna na dan, tak da to i nije nekaj puno, brzo spičkam sve to. Ah dobro, prijavljena sam ko hostesa, pa me pozovu kad ima posla. ima nade :D a znam da svi mi neamo para pa moramo starce žicat za sve, a đeparci su nam stvarno veliki - NE. Treba uvest reda, zaprijetit pištoljem, žalit se socijalnoj skrbi za općenito maltretiranje i jebanje u mozak. Kako me živciraju ti skrbnici. Kaj me nemogu na miru pustit, onak svaki dan se veselim školi da nemoram gledat nikog doma. a i suboti, ali ti starci sve nadziru i naravno tu je i spol u pitanju. Slavna rečenica: ''da si muško ne bi se tolko brinula oni se znaju obranit'' - veli stara teroristkinja. ''pa zato te ne puštam duže u noći da ostaneš jer te svako može klepi''. A ko će mene klepit, pa nejdem sama van, s društvom uvijek, a i ko bi mene htio, i da me uzmu, vratili bi me drugi dan natrag kolko bi im na kurac išla. Ma ima puno stvari kaj te zvijeri od roditelja ne kuže, pa samo čekam da mi okove stave pa da sjedim uz radijator doma privezana. hehe, ajde, ovo je bio taj tren, tren inspiracije, budite pozdravljeni :))) kissssssss
Post je objavljen 15.02.2007. u 19:10 sati.