Ispratila sam te niz ulicu pogledom. Hitrim korakom brzo odmičeš, ali si mi ipak u oku dovoljno dugo da uživam u dragom obrisu tvog lika. Ulica je krivudava, a kuće su malene i naherene, s visokim tajnovitim zidovima koji kriju rijetke krošnje dugoljetnih stabala. Mirišu djetinjstvom.
Pratim te tako pogledom, još koji tren i zamaknut ćeš. Još ću te možda koji put dočekati, ali nema dvojbe: pustila sam te da odletiš, ptičice draga, jer te volim onoliko puno koliko je dovoljno za tvoju slobodu. Idi, dragi, daruj svoje bogatstvo Velikom Carstvu Čuda, ja svoje darove nemam više gdje pospremiti.
Ulica je opustjela. Mir i tišina vani, mir u meni. Izgleda da će kiša. I vrijeme je.
Post je objavljen 15.02.2007. u 14:14 sati.