Možda bi opet mogli mi...bilo bi bolje sada...odjednom jasno mi je sve...bila sam premlada...ponekad bude me iz sna...neki tuđi koraci...otvaram vrata...ne, nisi to ti...kasni prolaznik...možda bi opet mogli mi...kada ti bi znao...zbog svega onog ranije...koliko mi je žao...možda bi opet mogli mi...na prozor ptice dozvati...i uz smijeh...i uz grijeh...sve preboljeti...ooo Mario, moj Mario...kiše su stale...polja su znale da trebam te...ooo Mario...moj Mario...ima još snage...ima još nade za nas...možda bi opet mogli mi...bilo bi bolje sada...odjednom jasno mi je sve...bila sam premlada...ooo Mario, moj Mario...kiše su stale...polja su znale da trebam te...ooo Mario, moj Mario...ima još snage...ima još nade...za nas...možda bi opet mogli mi...Maaariooo
P.S. Danas mi je dan u školi opet bil skoro pa savršen...pisali smo test...i mislim da je ok...moglo je i bolje...al se ne žalim...a profa s geografije je pitala cijeli sat...ali na sreću ne i mene...krunica je pomogla...Bog i Mama su pomogli...stalno su uz mene...pa i sad kad mi se Mario mota po glavi...
Post je objavljen 12.02.2007. u 21:18 sati.