njemacka #2 je zapravo strasno bitan post.... naime, vec sam ga jednom napisao, tada sam pisao serijal o svojim putovanjima i dosao je red na njemacku 2 (prvo je bila njemacka 1, pa njemacka 2 pogledajte u arhivi ako vas zanima). i tako kucao ja i kucao, doso do kraja, stiso "objavi" a ono, pukla veza i sve otislo u 3 pm. to me toliko razljutilo da nisam vise pisao blog...do trenutka kad sam se vratio (uh, sto ovo zvuci inteligentno)
ajmo dakle, njemacka #2.
iako dug, moram upozorit da je post naravno samo dio svega sto mi se dogodilo, i ovo sto ja sad pricam je tek sadasnja refleksija, dok za potpuni dozivljaj, za pravo vrijedno iskustvo sami morate putovati (evo jos jedna mudrolija danas)
daklem, u njemacka #2 je bila potpuno drugacija od njemacke 1 i od maturalca... no prica pocinje u proljece 2002. godine. te godine sam maturirao i znao sam da me do pocetka faksa ocekuje duuugo ljeto, mozda i posljednja prilika za bezbrizno ljeto... htio sam ici nesto raditi vani, idealno brati jagode u engleskoj ili cak bobice u finskoj (eh ta finska....), no sve se pokazalo puno kompliciranije ljeto prije, kada sam probao, ali nisam uspio nista izrealizirati. pustio sam glasine na sve strane i posrecilo mi se.
naime, jedna obiteljska frendica ima neke svoje frendove u njemackoj i oni mi mogu nesto naci, a usput im mogu cuvati kucu dok su oni na ljetovanju u hrvatskoj. ja sam te ljude vidio samo jednom i to 10 godina ranije. tada sam i bio mali klinjo koji rijec njemackog nije progovorio.
za to cak nije bio ni potreban avanturisticki duh, naime, te babe (frendica i njena frendica) su me doslovno dovele pred gotov cin, daklem u tom gradu na sjeverozapadu njemacke, juzno od Dusseldorfa ima neka protestantska zajednica koja organizira ljetovanje za djecu. klinci bi spavali jeli, igrali se i (srali) u prostorijama centra a bili su u planu i neki izleti.
nas (jer je bilo jos 9+1 osoba) je zadatak bio da klinci imaju kaj za jest, da ih se pospremi za spavanje, budjenje, da ih se animira i da generalno nitko ne pogine. i tako 2 tjedna -vikendi.
piece of cake....
no da vam iskreno kazem, to je bio veliki test za moj njemacki buduci da ga nikad prije nisam aktivno govorio kroz duze vrijeme 24 sata na dan. tek tol.ko da kazem, njemacki me sasvim dobro posluzio i dobio sam samo komplimente.
no ajmo prvo put:
putovao sam ovaj put autobusom, put je kraci i nema presjedanja za razliku od vlaka. ideja je bila doci do kolna i tamo sjest na lokalni vlak jedno 30min. voznju sam fino podnio i ima stanovitih prednosti pred vlakom, ali nekako, vlak je putovanje, dozivlja putovanja. autobus je tek prevozno sredstvo, romantican poput teleportera (samo sto puno duze traje).
dolazak
grad u kojem sam zivio (dok nisam radio) je zapravo povece selo zove se baumberg (ima ih vise u njemackoj) i premda ima dost stanovnika potpuno je bezlican. samo kucice i dvorista, covjek bi reko poput americke suburbia-e samo manje pravilno i s lijepsim kucama. par kuca dalje od moje zive baka i djed doticne zene koja mi je sve to organizirala. oboje su jaaaako krasni ljudi, i ostali su mi u stvarno najljepsem sjecanju, bas onak stari svabe. inace, nisam nitii bio sam u kuci. ja sam spavao u kuci, ali u dvoristu je bio preuredjen svinjac (?) gdje je zivjela kci. daklem, obitelj na moru u rvackoj, kci u svinjcu s psom, a baka i deda par kuca dalje. znam da zvuci poput kulise za neki njemacki porno film, ali niceg nije bilo... naime, cura nije bila dobra, a i imala je decka (kojem vjerujem nije bilo drago)....
anyhow.
posao je bio u susjednom gradu, udaljenom 2km.
prvo sam mislio sve detaljno opisivat, ali ipak cu se suzdrzat od toga. uglavnom, ljudi su me relativno dobro prihvatili, nisam siguran da li se radilo o njemackoj hladnoci, averzijama ili sam ostavio los dojam kod upoznavanja, nekako je nedostajalo one topline iz njemacke 1. doduse, i okolnosti su bile drugacije, tada su se svi brinuli oko nas i imali su oslobodjene ruke da potrose brdo love da se mi dobro provedemo, zbog samo te cinjenice njemacka mi je ostala draga.
tu su bili i ti klinci. njih 28. i bilo ih je svakakvih. od 7-12 godina i bili su super... cudno je to kako tocno mozes prepoznat problematicne medju njima (iako nitko posebno tezak), a opet, imas autoritet i bez da nesto kazes, jednostavno si im zanimljiv i dobar.
istina, naporno je to, jer izbije fajt tko ce igrati u tvojoj momcadi, ili nedaj boze da obecas da sec braniti gol, pa nakon sto se umoris od tri klinca dodje 4 koji se rasplace jer si, eto, bas na njemu odlucio napravitit pauzu.
to je bio prvi put da sam igrao ulogu starijeg brata, nesto sto sam jako zelio nastavit, buduci da je meni moj bio jako drag, iako da se razumijemo, to nije bio moj brat, nego bratic, najdrazi bratic.
sve u svemu svasta sam vidio svasta naucio. dozivljaja koliko oces. cak smo jednom bili na nekom parku-livadi u tom gradu s djecom i kad ono..hm... buka...avion...mlazi...nesto cudno... okrenem glavu... a kad ono dva tornada u formaciji!!! ja blistam ja sretan, ja cvijetam... a klinici: Ja, Ivan, das ist dussenflieger...tako sam i ja nesto naucio.
inace, bila je jedna zanimljiva anegdota, sjeo za stol da se odmori i uzmem neku knjigu,, kao enciklopediju vojne avijacije (to sam tamo nasao!?) i listam, a klinci oko mene, jer je njima jednostavno sve zanimljivo sto ti radis... no kad sam doso do svaba drugi svjetski rat, klinci bi svi u jedan glas (oni koji su znali), stali pokazivat na oznake:"das ist nazi-flieger".. i opcenito kako sam ih malo (i vrlo vrlo oprezno) ispitivao
otkrio sam da oni to razdoblje, te ljude i te dogadjaje kratko opisuju s "nazi" nazi ovo, nazi ono. i znaju mozda..hm i vise nego sto sam ja tada o tome znao..ali ono... ne dozivljavaju se kao protagonistima price.
kasnije sam isto objasnjenje (dapace i potvrdu takvog stava) cuo i od puno starijeg svabe.
nakon ta dva tjedna koja sam radio (i zaradio 110 eura +sto sam popio i pojeo), ostao sam jos par dana i skitao se po koelnu. grad koji mi je jos jako mio, nakon toga sam se vratio. isto busem kao sto sam i dosao.
sve u svemu bilo je dosta naporno, i bitno drugacije. nista nije bilo organizirano i morao sam se puno snalazit.
isto tako, dosta sam morao gurat svoje iako nisam bio siguran da sam u pravu, pomalo sarlatanski, ali na kraju je sve ispalo dobro.
njemacka je bila drugacija. euro nasuprot marki (koju sam vise volio). sve je bilo skuplje, nekako hladno, dosadno, bezveze. nista me nije fasciniralo i iskreno mi se nije svidjela tamosnja mladez, tj. bar neki od njih.
e i sad nesto sto sam obecao na kraju njemacke 1 (procitati da bi se razumjelo).
doso ja doma i upalim mail, poruka od ALIX. javlja da ide na more. pita me zelim li s njom. u italiju. obavezno da joj se javim. najkasnije do....do prije 3 dana!!!!!! aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!
probao sam...ali nisam uspio.
otisao bih...STO POSTO!
Post je objavljen 12.02.2007. u 19:26 sati.