Definitivno. Trebam se malo rascijepiti.
- Loša ideja, znaš da ću te sad zajebavati.
Možda, a što ako kažem da stvaram te paraličnosti kako bih izbacio iz sebe sve ono nevaljalo?
- Opet ću te zajebavati.
Ne ide ti baš.
- Zbilja, ti si za to kriv, da što vrijediš, ovo bi već bila svađa do krvi. Ovako samo obojica seremo oko ničega.
A da ubacim trećega?
- Vi ste svi idioti.
- Nije ti taj baš nešto.
- Vi ste svi idioti.
Što mu ja sad mogu, cijepanje je ireverzibilno na kratke staze.
- E, jes' budaletina. Treći, ajde kaži nešto suvislo.
- Vi ste svi idioti.
- Kaj si ti neki papagaj?
- Vi ste svi idioti.
- Prvi, ajde ugasi papigu.
Učinjeno.
- Vi ste svi idioti.
- Vrhunski učinjeno. Kaj ti nemreš kontrolirati ni sebe?
Morem, kontroliram situaciju.
- Vi ste svi idioti.
Treći, ajde se zgasi.
- Vi ste svi idioti.
- Ne kontroliraš ti niš.
Kak znaš, pa ja se ovo pišem.
- Vi ste si idioti.
- Vidi, vidi, premenil je rečenicu, ipak taj nekaj misli.
- Vi ste svi idioti.
- Sad je gotovo, zaribal si se.
- Vi ste svi prokleti idioti, komadići jedne deformirane ličnosti.
Na kaj sam spal, da se sam vrijeđam. Makar, nije to nikaj novoga.
- Ma kaj vi? Ti si idiot, misliš da bu ovo nekom smiješno?
Pa ne bu.
- A koga vraga unda to pišeš?
Tak. Da mi se.
Post je objavljen 12.02.2007. u 16:46 sati.