Oče Nebeski, hvala Ti,
što si u svojoj ljubavi mislio na nas,
te mukom i križom, i smrću svoga Sina
htio nas spasiti od smrti naše,
i otvoriti nam vrata novoga života.
Onda, kada se ljudski rod gubio u beznađu,
dao si nam nadu,
da snagom njegove smrti i uskrsnuća,
možemo nadvadati sve zamke zloga.
Marijo, Majko, ti si nas pozvala,
da razmatramo muke tvoga sina
i da sa zahvalom častimo njegov Križ.
Ti si slušala osudu, ali nisi sudila,
nego si nas pozvala, da nosimo svoj križ
i da ustrajemo u kušnjama, po tvojim riječima;
"djeco, nemojte se plašiti nositi svoj križ,
tu je moj Sin, On će vam pomoći".
Isuse, hvala Ti,
što si prihvatio gorko poslanje,
i poslušnost volji Očevoj.
Gledam Te, u vrtu Getsemanskom,
moliš sam, apostole tvoje san je nadvladao,
ostavljen od ljudi, Oca si molio,
"Oče neka bude volja tvoja, a ne moja,
neka mi bude Oče po riječi tvojoj ".
Tvoja muka je započela,
a ja Isuse želim ustrajati srcem i dušom,
poći, prateći Te, na tvom križnom putu,
te ću nositi koliko mognem svoj križ.
Dok stojim grješan, sad pred tobom,
Ti me ne osuđuješ, i ne tražiš moje krivice,
nego me želiš od nje oprati...
Spasitelju naš, sjeti se svoje
posljednje večere sa svojim učenicima,
i spomeni se žalosti i gorčine
što si ju osjećao u svojoj duši,
kada si im rekao;
"žalosna je moja duša do smrti"...
Tada si im prorekao svoju Svetu muku,
dao si im hranu od koje se više ne gldnjuje,
dao im piće od kojega se više ne žeđa,
dao si im put po kojem se sigurno korača,
put, na kojem će mo se ponovno sresti...
Post je objavljen 10.02.2007. u 18:23 sati.