Marketing
Tražim melodiju i strofe... Kao soundtrack za moj život!
Eh, da... Pada kiša. A daj nek se više ispada... Mislin zašto uvik pada vikendom. ? Da, dobro pitanje... Mislin, to sam jednom gledala na TV-u. Neka znanstvena emisija. Kao istraživanja su pokazala da u gradovima kiša skoro uvijek pada vikendom i krajem tjedna zbog nekih utjecaja smoga, vodene pare i tih stvari... Od onda pratim jel to tako. Neko vrijeme nisam pratila (možda kojih tri mjeseca) ali uglavnom, u tri godine kolko je prošlo od kad sam pogledala tu emisiju kiša često pada vikendom. Da! Kul... Ali, ono bilo bi bolje da pada kad smo u školi i to pa je onda baš fensi pokisniti i tako... Ići na piće dok kiša ne stane, klizati se, močiti noge jer su starke jako neotporne na kišu =) Zapravo, ja volim kisniti. Možda zato u školu ne nosim kišobran ili ga baš ponesem samo stoji u torbi. Ou jea... Ma, nije važno.
Uglavnom, čitam ja svoj blog... I uopće ne znam šta sam pročitala. Jer, ono.. O čemu uopće ja pišem? Možda bih trebala naći neku drugu zanimaciju.. Ali, ne ne... Dosta toga! Volim svoj blog. Možda ga i ne volim. Ali mi je kul. Mislin, imala sam neku fikciju o žutom kišobranu na Snoopya kakav ima Karmen, ali zaboravila sam šta sam tila reći. Valovi sa skala gimnazije su me skroz utopili u svojoj nemoćnosti. A, opet nekako mislim da su baš ti valovi najjače što me zainteresiralo ovih dana. Osim par činjenica o kojima mi se uopće ne da razmišljati. Ma... Valovi su baš kul. Odnosno, to su slapovi koji postaju valovi kad u njih ugaziš. E, da.
Ovako. U želji da si promijenim život išla sam jutros probušiti uši. Imala sam prije dvije godine probušene uši. Iiiii ne znam, rupice su nestale. Uglavnom, idem ja jutros sa dvoje ljudi iz škole koji su mi pravili baš lijepo društvo (HVALA !) gradom, kiša je padala i imali smo dva kišobrana-zeleni i žuti. To je bilo jako lijepo, malo boja u sivom gradu. U srcu sivog grada mi smo sijali kao reklama. ! E, da... i tako idemo mi i ja odlučim reći da ću probušiti uši još danas! I, tako mi odemo u pivnicu i malo sidimo tamo, izgubimo jutro bezveze pričajući, vraćamo se mi i ja kažem AJDE IDEN SE BUŠITI. Naravno, nisan ja to mislila ozbiljno, ali eto nekako sam ušla unutra i probušila uši. Dođoh kući i kaže meni mamica: 'O, Valentina, pa ti imaš naušnice... Šta ti nisu rupe začepljene?' Ja kažem: 'Zapravo, jesu. Ali, imala san jutros višak love u sebe i odlučila san probušiti uši. Mislila sam bušiti nos, ali znam da bi mi ti i ćaća iščupali piercing kad bi ga vidili pa eto...' I tako . . . E, sad za ovo znaju. Ali ! Ja ću napraviti tetovažu kad odem u Englesku i onda kad se vratim bit će sve fensi. Ne znam još oću li to napraviti jer ipak, u osmom misecu su sve fešte pa onda ono... Ne bi tila biti u kzni nekoj koja će me spriječiti da odem na fešte. Da, ali bilo bi kul napraviti neku tetovažicu tamo. Ajme... Ne, ako ne napravim tetovažu obrijat ću glavu (...) Ok, ovo je bila šala =)
Mislim stvaaaarno.... Ajm lusing maj best frend!!! Ok, ne znam šta znači moja potreba da to napišem. Ma, whatever. Peace and love, jel tako? Ae... U želji da ne ode kući u mjestašce kraj Gradića na Obali, moja draga čupava prijateljica (ne chupava, nego Čupava) je otišla u drugo mjesto kraj Gradića na Obali. Eto to htjedoh reći. Go girl. Ali, nemoj bježat od svojih problema. Pomoći ću ti ja da središ sve! Aha. Kiss =)
I tako. Nekako mi dan prolazi neobično glupo. Sidim ode i pišen post koji nema smisla, a na msn-u više ne znam što da kažem. Ma, sve je to kul! Svi smo mi travaši =) Aha, baš... Moš mislit . Ma... Nevermind. Uglavnom ,imam pitanje na koje želim odgovor:
Je li vama idu na živce ovakvi moji postovi u kojima mrvice mog razuma drobe pod svojim nožicama?!
PEACE .
Post je objavljen 10.02.2007. u 16:38 sati.