Marketing
Lost in the darkness
Ovaj post je o jednoj osobi koja mi je bila sve na svijetu. Ona me potpuno razumjela, super smo se slagale i baš sve smo dijelile. Za nju sam bila spemna sve napraviti. To je bilo tako davno ali čini mi se da nikad neću zaboraviti... Odjednom me odbacila. Činilo mi se bez razloga. Nekako sam se prestala družiti s njom i našim prijateljima pa mi se činilo da su me odbacili. Samo tako... Kasnije sam shvatila da sam zapravo ja jednim dijelom kriva za to. Iako sam je voljela najviše na svijetu, ponekad sam se grozno ponašala prema njoj. Možda nisam znala iskazivati ljubav... Odjednom mi je postala dosadna pa sam se malo udaljila od nje. Da sam znala da će me zbog toga odbaciti nikad to ne bi napravila.
Otkad smo se prestale družiti užasno se promijenila. Prije je bila slična meni pa su joj svi govorili da se fura na mene. A onda se počela normalno oblačiti, normalno razmišljati, slušati pop i cajke, pušiti, družiti se s popularnima... Onda sam shvatila da joj ja nisam ništa značila. Bila je sa mnom jer nije imala nikog drugog. Furala je dark jer je mislila da će tako biti ljudima zanimljiva... To joj nije ništa značilo... Ona zapravo uopće nema karaktera. Ponaša se kako to odgovara ljudima s kojima se druži. Nikad nema svoje mišljenje.
Još me užasno boli kad ju vidim negdje s popularnim društvom, cigaretom u ruci i slično. Ali nadam se da je sada sretna. Iako me užasno povrijedila i više je ne volim, ne želim joj zlo...
Post je objavljen 18.02.2007. u 21:38 sati.