Najdraži moji, došao sam k svojima na ručak kad li kod njih upaljen TV...to Ančić igra Davis Cup protiv Haasa! Gledam i ne vjerujem jer Ančiću nešto zbilja loše ide.
Odlučim mu pomoći i velim svom starom:
"Vidi, ja sam ti pravi tele kinez. Sad ću pomoći Ančiću!"
"To se igra u Njemačkoj, kak misliš djelovati tako daleko?" - upita me stari.
"Ma, daleko, blizu...nama tele kinezima je svejedno..." promrmljam skoncentrirano, čekajuć pravu priliku...i evo je! Ančić je upravo opalio i loptica je vidljivo išla barem za pedalj u aut. Naglo sam se namrštio, bljesnulo mi je ispod oka i u taj čas se teren izvitoperio pomaknuvši se nekih trideset centimetara u stranu i loptica je pala u dio terena koji sam joj podmetnuo! Odmah potom teren se vratio u normalu. Nije se začuo sudac...nije bio aut - bio je to bod za Ančića!
Slavodobitno pogledam starog kad li me on spusti na zemlju:
"Zakaj nisi pomaknuo lopticu? Kaj nije lakše pomaknuti tu malu lopticu nego čitav teren?" upita me stari.
Pogledao sam u njega baš kao što svaki tele kinez bulji u šarena vrata i pljesnuo se po čelu:
"Joj, kako sam glup! Nisam se sjetio toga!" :D
Toliko zasad, pozdravlja vas vaš kosooki tele Ddadd :))
PS:
Nažalost, našem dragom Ančiću danas ni telad ni kinezi nisu mogli pomoći :)
Post je objavljen 09.02.2007. u 17:44 sati.