Čula sam puno priča kako takva prijateljstva nisu baš ''moguća'', kako ne vjeruju u muško- ženska prijateljstva, ali zašto? Zbilja neam pojma
Ja osobno vjerujem, u osnovnoj sam sa svim dečkima iz raz. bila ok, ali nije to ono pravo prijateljstvo, ne. U 2006.god sam upoznala puno novih i cura i dečki- u bolnici! U bolnici smo bili super, ali kada smo izašli iz bolnica, više ni traga ni glasa od njih, kao da se nikad nismo poznavali. Eto u bolnici u Zagrebu sam bila od 16.8 do 4.10, možete mislit koliko njih sam upoznala, a sa koliko njih sam ostala u kontaktu? Samo sa jednim dečkom iliti Dejanom, kojeg sam spominjala već, i sa jednom curom- Klarom. Dejan je super, baš tip dečka kakvog želim za prijatelja do kraja života, heh…i nadam se da se bude tako. Jednini minus je što je on iz Slavonskog Broda, a ja iz Vinkovaca, ali već ćemo se mi vidjeti u skoroj budućnosti, nadam se, i malo popričati ''u četiri oka'', jer se ovako naravno čujemo samo preko mob,al bar se čujemo. Što mogu? Osim se nadati da se to prijateljstvo neće prekinut i zaboraviti. Eto, ne znam što još pisati, čujemo se još
Pozdrav svima!
Post je objavljen 09.02.2007. u 13:57 sati.