presudilo nevenki tuđman. i oslobodilo sekicu. doduše, reklo da je kriva što je varala i što je protuzakonito uzela novce, ali ju ipak oslobodilo jer je predmet ušao u zastaru. kome je ušao? meni? nije. vama? isto tako nije. pa kome je onda? tim istim sucima koji su je sada oslobodili. i sad oni kažu, a šta možemo, kriva je, znamo da je kriva i kažemo da je kriva, ali je nastupila zastara, pa je ne možemo ni proglasiti krivom, ni osuditi. govore oni to kao da je zastara neka viša sila, poplava, potres, što ja znam, pa se tu višu silu nije dalo ni predvidjeti ni spriječiti. kao da upravo oni nisu bili ti koji su trebali paziti da im predmet ne ode u zastaru. kao da je netko drugi, a ne oni, zakazivao ročišta i kao da svima nije jasno da su, zakazujući ta ročišta, budno pazili da ne budu prečesta i da u predmetu koji im je povjeren na sudovanje, slučajno ne bi morali donijeti osuđujuću presudu.
i nije samo da je krivnja nevenke tuđman otišla u zastaru, nego je u zastaru pala i svaka mogućnost da joj se oduzme na kriminalu pokupljen novac. a nije toga ni tako malo: 986.000 kuna. skoro pa milijun.
ali ni tu nije kraj nevjerojatnoga cinizma. ima toga još. pazite sad, zato što je sve skupa otišlo u zastaru, pa ju se zbog zastare ne može proglasiti krivom iako i suci kažu da je kriva, troškove suđenja snosit će država. znači, vi i ja. njoj njezin na lopovluku dignut milijun ostaje, a vi i ja ćemo platiti to što ju se nije moglo proglasiti krivom jer je sve prekrila zastara.
čovjek se pita - pa dobro, tko je tu lud?
postoji li pravosuđe zbog toga da bi suci primali svoje visoke plaće bez obzira na to kako i koliko sude ili pravosuđe postoji zato da bi se kroz njegovo djelovanje bar nastojao ispuniti ideal pravednosti.
ili sam lud ja koji si postavljam tako glupa pitanja.
a bit će da je ovo zadnje.
Post je objavljen 09.02.2007. u 13:03 sati.