Marketing
Karta za EXIT i ja
Dok celokupna domaca (srpska) i svetska javna sfera (mediji, interesne ekonomske i kulturne grupacije, centri moci, itd.) sa neizvesnoscu iscekuje kulminaciju projekta Roud Fest, ja sam se u pauzama razmisljanja o ovoj velikoj temi prisetila jedne druge, mozda ne tako zanimljive, I to potpuno neocekivano. Stize mi sms, Zox, kaze na nedavno odrzanom izboru koncerta godine pozorisnog kluba Zeleno Zvono, u okviru nagradne igre za sve one koji su ucestvovali u glasanju za dogadjaje koji su obelezili prethodnu sezonu ZZvona, listic sa mojim imenom je izvucen kao listic-dobitnik prve nagrade: karta za EXIT! misao br. 1: Jipiiii jeiiiiii! misao br. 2: ha ha, jel’ ovo neka namestaljka! Chak me je i par prijatelja pitalo jel namestaljka. Pa evo, da kazem, jeste namestaljka. Sve se namestilo, od samog pocetka:
2000 – tzv. nulti EXIT. Trajao celo leto. Bio je besplatan za sve, pa tako i za mene. Tako je pocelo.
2001 – EXIT 01, prvi pravi exit. Tada sam radila na jednoj radio stanici i u profesionalne svrhe sa press akreditacijom posetila festival. Karte su se prodavale u Manijaku. Mislim da nema ko nije otisao na egzi te godine. Nastupali su Roni Size, Rundek, Max Romeo, Tonny Allen, 4 Hero (ako ih se iko josh seca).. …bilo je super, tvrdjava, leto, muzika, ljudi, sve. I evo ga sad, prvi ozbiljniji trag: prodajno mesto za karte u Zr-u, u ime EXIT-a sam odabrala bas ja.
2002 – EXIT 02
Te godine, Beograd je bio preplavljen besplatnim kartama za EXIT. Svi su ih imali, pa i ja. Neki su govorili da su to falsifikati, neki da Exit team zeli da dovede Beograd na Petrovaradin pa je zbog toga pustio veliki broj propusnica u promet, a mene to sve uopste nije ni zanimalo, jer te godine nisam podnosila ideju Exita. Cak sam napisala i jednu studiju o ovom festivalu pod nazivom Drustvo debakla (ovo je bio termin pozajmljen iz jedne tada aktuelne knjige a koji je aludirao na Deborovu ideju o drustvu spektakla), koja je dobro ‘prosla’ u ‘akademskim’ krugovima. Moje karte za EXIT su ostale neiskoriscene.
2003. EXIT 03
Na EXIT 03 krenula sam sa Jelenom poslednjeg dana festivala. Bile smo naoruzane propusnicama dobijenim od Gute, opet moguca konspirativna relacija. Propusnice su bile roze da bi se razlikovale od ostalih, i na njima je bila nacrtana silueta coveka u crnom odelu i belim charapama kako odmara noge na radnom stolu, a ruke met’o pod glavu. Sa tim propusnicama, koje su, posle smo videle, isto imali nekakvi politicari koji su se vrzmali po Exit-u, uglavnom po VIP terasi kao i svake godine; usle smo konachno na EXIT, posle dvoipocasnovnog parkiranja, u kasnim vecernjim satima. Bilo je to verovatno najkrace zadrzavanje na ovom festivalu, ikad. Vec posle 10 minuta odlucile smo da se vratimo, a trebalo nam je josh dodatnih 15 da se iskobeljemo iz guzve i domogneno sigurnosti automobila. Pored nas su bili parkirani poznanici koji su upravo zavrsili svoj nastup na festivalu i takodje pobegli sa festivala, te smo komentarisuci festival proveli jos dodatnih pola sata. Ne znam ko je sve nastupao, jer nisam nista ni videla ni cula, osim eto njih kao jednih od ‘zvezda’ sa main stage. Padala je kisa, naravno, k’o i svake godine.
2004 EXIT 04
Dilema oko EXIT-a 04 nije bila oko toga da li otici ili ne, vec kako jedan dan pre pocetka festivala nabaviti besplatne karte. Kasno smo se setili, par mojih kolega sa posla i ja, jer bilo je vec kasno poslepodne, a EXIT je pocinjao - sutra. Ali ipak, bio je divan suncan dan i EXIT je pocinjao tek sutra, a mi smo odlucili da probamo da se akreditujemo na najjadniju mogucu foru: kao ENG TV ekipe ne jednog, vec dva popularna TV show-a koji su, kao trebala da se snimaju na EXIT-u. Kako bi sve izgledalo autenticno, akreditovali smo i prave glavne glumce/voditelje ovih emisija, kako bi na njihove pasove usli jos neki nasi prijatelji. Ispostavilo se da je ova fora, ustvari, bila smela, revolucionarna, bogme i alava, megalomanska, nadasve originalna fora koja nam je donela celih 12 i slovima dvanaest passova u roku od 10 minuta. Kada nije bilo nikakve sanse da se iko akredituje. Sutradan, jedan od voditelja tih emisija usao je u nase poslovne prostorije i pricao prichu o tome kako mu je posle pozorisne predstave u kojoj je igrao, u Novom Sadu, prosle noci, prisla nepoznata zenska osoba, predala mu akreditacije za sve nas i za njega i sve nas puno pozdravila. Pravili smo se da pojma nemamo o cemu prica i crkavali od smeha i chudili se zajedno s njim zasto npr. na akreditaciji imena direktorke finasija pise tonac, i ko zna sta vec, a onda smo morali da mu objasnjavamo da nema nikakvog snimanja sutra u Novom Sadu, a ni sledece nedelje i da se ne zna hoce li ga ikad i biti i da na EXIT ne mora da ide ako nece. Hteo je. Te godine su svi bili na EXIT-u, ali svi. Na EXIT-u 04 su te godine nastupili: Boris Tadic na VIP stage-u (vidi MANIAC arhivu foto dana) , i jos po ostalim stejdzovima Massive Atack, Signor Coconut, Cypress Hill, Peaches. Naravno, i Iggy Pop, a na Igijev poziv publici da mu se pridruzi, prvi se na binu popeo Lacman!
2005 EXIT 05
Na ovaj exit usla sam prvog dana, i to u velikom stilu, sa propusnicom na kojoj je pisalo ‘izvodjac’, sto je bila potpuna istina, jer su te godine MUST:RE nastupale na ELEKTRANA stejdzu. Ispostavilo se da cu ostalih dana ulaziti, kako to izgleda iz danasnje perspektive, u jos vecem stilu. Kako sam izgubila svoju ‘izvodjacku propusnicu’ vec prvog dana, ostalih dana sam ulazila na propusnicu Cede Jovanovica, mog kolege sa faxa, evo opet veza - sem poslednjeg dana, kada je Che zeleo da poseti egzi i konacno preuzeo svoj pass od Gute, eto opet veza, a ja usla na akreditaciju nekog hard core izvodjaca koju su mi dali Jelka i Manic. Verovatno je i ovo neka veza. Intruder su bili super, i Ian Brown, i MUST:RE. White Stripes bas i ne. Bili su tu jos i Garbage, Slayer, Overdrive na main stage-u, i naravno, jeziva kisa prvog dana. E da, ovaj EXIT sam zapamtila i po tome sto nas je jedne veceri/jutra izvesni Srka iz Zrenjanina (ako ga neko mozda zna), do tada oficijelni vozach Mustri, zapalio u Zrex zaveden lakom i brzom zaradom, pre nego sto nas je ukrcao, ostavivsi nas da satima u Bistrou chekamo autobus za Zrenjanin. Kasnije se Srkina fotografija sa natpisom ‘ispaljivac’ misteriozno pojavila na bilbordu ispred ZZvona, mada mi nismo imali nikakve veze sa tim, al eto, josh jedna moguca veza.
2006 – Nisam bila iz opravdanih geo-strateskih razloga
2007. EXIT 07
Kartu vec imam.
Namestaljka, naravno. Jos kaze Zox da me je izvukao iz ‘bubnja’ neki lik sto je ucestvovao u BB show-u, koji je proizvod iste produkcijske kuce u cije ime sam se onomad akreditovala, i ko zna sta jos sve ne, i ko tu jos koga zna i sve tako .. Namesteno, bre, sa svih strana. Sve sve namestilo nekako paradigmaticno su se povezali svi moji pojedinachni susreti sa kartom za Exit. I zato sam bas ja dobila kartu, zato sto ne moze svake godine da bude isto. Jednom si politicar, jednom radio-zurnalist, jednom neces da ides, jednom dodjes ali samo na kratko, jednom tv ekipa, jednom izvodjac, jednom je besplatno, ajde, recite sta mi preostaje? Sta sledece godine? Mozda, da budem volonter na EXIT-u?
Moj opsti zakljucak je da je najbolja startegija uopste ni ne planirati, jer uvek se sve u zivotu nekako samo od sebe namesti, ko meni karta za EXIT.
Moram da napomenem da je izvlachenje bilo regularno, fer, posteno u celini: za koncert(e) godine u ZZvonu sam glasala, on-line, uprkos tome sto nisam ni na jednom od njih bila, sto da ne, ko da sam bila, verujem da je bilo dobro, kao i uvek. Sve u svemu, EXIT-kartu imam.
Nego, sta ako bude frka za karte za Motel? Mislim, ko zna, nikad se ne zna, mozda odjednom preko noci bude kao, ma kakav EXIT idemo na Motel, sta onda?
Posted by Katy
Post je objavljen 09.02.2007. u 07:43 sati.