Dolazi mi dragi sutra. To znači mir od bloga. Ne želim da sazna za njega.
Sama sebi ne izgledam kao da se veselim. Toliko me izmuče dani bez njega i taman kad se naviknem, dolazi. Sada ću se super provesti nekoliko dana i onda opet ispočetka. Muči me takvo moje ponašanje i takve moje misli. Ne znam što je uzrok. Da li prevelika udaljenost? Da li previše loših dana bez njega? Da li to što se taman naučim živjeti ovako? I onda se on pojavi i sve to promijeni samo na par dana. A onda ode. I ja počinjem ispočetka.
Malo sam umorna od svega toga.
Htjela bih da se vrati zauvijek. Da više ne odlazi. Da mi ne kaže "Pa brzo će proći." Mrzim tu rečenicu.
Dolazi. A ja se niti veselim niti sam tužna. Možda je to najgore od svega. Svejedno mi je. Mogu točno isplanirati svaki dan kad je tu. Svaki put je isto. Isti ljudi, ista mjesta, isto ponašanje. Sve isto. Hoću nešto drugačije. Hoću da nas dvoje isplaniramo naše vrijeme....
Ovako se osjećam svaki put. A onda kada ga ugledam, vesela sam. Nadam se da će tako biti i sutra.
Danas se ne veselim. Možda sutra hoću...
Post je objavljen 08.02.2007. u 20:25 sati.