Zdravo!
Pa evo, živa sam još uvjek (na žalost) …
Uopće nemam inspiracije nakon svega …
Neznam …
Imam neki glupav osjećaj …
Onak bezvezni …
Neznam šta da radim, do sad sam svirala i pokušavala zaboravit neka sranja, al nemogu baš,
Stavih pjesmu od metallice (One)
Sutra je jebeni petak, idem van , vjerojatno u Garešnicu, a ako ne tamo, onda u Novsku, a jebiga, glupo bi mi bilo ić u Garešnicu (mada sam to htjela i hoću ić) al sama.. bezveze, a i nebi išla radi jedne stvari, al jebenoo nebi, al vjerojatno oću.
Sutra u školi neće bit ni jope a ni bare (jebem li im mamicu –idu kod psihijatra :D , zajebavam se,,, )
Al bit će yona i urkel. Gđa. :D … (jelde da ćete bit i vi? Jelde? A nemojte me i vi ostavit!!!)
Neznam više …
Dolovno sam se razočarala u neke osobe, a jebiga, eto sad znam valjda tko je kakav,
Mada mi je jako žao jer sad imam takvo mišljenje o nekim osobama, jako mi je žao, al jako, i to najviše zbog mišljenja o jednoj osobi, zbilja, prežao, al eto, nakon nekog razočaranja u nekoga, ja imam loše mišljenje.
A jebiga, shvaćam,
Napokon,
No dobro, ja sam sve to zaslužila, samo neznam čime, a vjerojatno neću ni saznat.
Eh sad ,
Neznam šta me puklo,
Al eto, zahvaljujem se nekim osobama koje su uvjek bile uz mene, i koje će vjerojatno biti, i koje su me uvjek slušale, moje propovjedi i razna sranja, pomagale mi kad mi je bilo teško kao sada, i kojima ja pomažem koliko god mogu, koji su mi bili rame za plakanje kad mi je trebalo, i kojima sam ja to bila , koji mene vole i koje ja volim jako puno.
Razmišljam o životu bez njih, ili o tome kako bi se oni osjećali da ja nestanem odjednom.
I shvaćam da brljam gluposti i da trebam prestat razmišljat o sranjima.
Al mi nejde …
Ja sam umišljeni bolesnik jebote.
A opet, zahvaljujem se onima koji su se pravili da su mi prijatelji koji se još uvjek prave da to jesu, ja i njih čak volim, bez obzira na sve, valjda sam tolika budala .
A uz te koje ja volim a prave mi se da su mi neko i nešto i puše da jesu,
Hvala za ismijavanje iza leđa i pravljenju budale unatoč tome što ih volim. Ili sam ih voljela.
Al jebiga život je takav, jednom moraš shvatit neke stvari,
A sad, jedan se dio zapravo odnosio samo na jednu osobu.
A pokušajte pogodit koji,
Ako vam se da.
Al svejedno, hu kers?
Adios amigos.
Svaka čast onom ko me skuži.
Sad bi rekla zbogom, al ispast će ko da se rastavljam s vama,
Pa ajd evo, mogu ja to.
Zbogom,
Čujemo se za koji dan.
Valjda.
Post je objavljen 08.02.2007. u 19:55 sati.