Ej pozdrav ljudi! Šta da vam rečen... Pa evo za početak, tijekom ovih dana bija san na granici. Da van pravo kažen zgadija san se sam sebi. Na tu me promjeno prvenstveno natira Gothic. Mislin, dobar je on al jednostavno mi nepaše. Bija san cili sjeban, mislin i sad san al pokusat cu odsad na stvari gledat vedrije i virovat da ce bit bolje.
Vratija san se svom starom dobrom Nickelbacku.
Evo vako. Meni se ovaj tjedan (dok san bija kakav san bija) sve okrenulo naopako. Sve ide prema lošijem i lošijem. Posta san nemoguće loš na treninzima (jučer nisan dvi lopte uvatija kako triba). Kući se vratin oko ponoć-ponoć i po a onda neman snage za ić leć. Tako obično legnen oko 1 i po, a ujutro se dignen u 6 i po jer moran u skoli. Cili me taj bioritam izluđuje. U školi prispavan prva dva sata, pa kasnije moran nadoknađivat (vako i onako san do grla u problemima šta se tiče škole). Kad se vratin kući moran učit kolko više mogu, a onda navečer opet na trening i sve isponova. Nema dana kad san u ova dva miseca lega prije 1 sat. Obicno oko 2, ako ne i kasnije (izuzetak je kad mi je skola ujutro, onda iden lec ka sta san reka u 1 - 1 ipo). Na kraju me jos Tome gnjavi zasto ne sviran. Znan da on ima dobre namjere, al jebiga Tome nemogu. Jednostavno nemogu.
Psihički san umoran. Evo meni se sad spava dok van ovo pišen, al necu spavat jer moran za dvi ure na trening i zaspen li sad na koju uru, necu moc zaspat do 3 ure. FUCK!!!
Joj sutra je primanje. Molin boga samo da mi mater il caca ne odu.
Ljudi ja moran nesta pod hitno napravit. Priznajen da san razmislja o tom da se ispisen iz kluba. Al ta mi je stvar tolko draga i jedino sto me usrecava. Nesmin prikinit jer će mi se onda sve sigurno srušit.
Ko zna šta bi se desilo.
Još jedna stvar koje se sramin je to šta san totalno zanemarija prijatelje. Sramin se toga. Npr. Kad me neko pita bil otisa negdi s njim, ja mu odma slazen da ne mogu. Bija san drzak i glup i nisan cijenija to šta iman. Nisan se ni javlja prijateljima u školi kad bi ih srea po hodniku. Više ne iden s njima u pekaru i zajebajen se, žican lovu za buhtlu i smijen se. Sad san sili odmor sam, sidin na zidiću odvojen od drugih, zadubljen u misli i jad. Kao što rekoh, na rukometu san bija sve lošiji al san se pravija da sve znan i da san najbolji. Jesan kurac…
Stvarno neznan dokle me ovo odvelo.
Al zato san sad spreman da se vratin nazad na staro. Svima se to dogodi… Sićan se Tominog slučaja kad je zamalo odbacija svoju najdražu grupu. Nisan zna koji mu se kurac događa u glavi ali ja san vidija kakav je bija. I znan kako san se onda ja osjeća. Ista stvar se sad dogodila samnon i zato Tome… SORI.
Dakle… sad se vraćan nazad na staro. Nastavljan slušat Nickelback, a na punk mislin da se još neko vrime neću vraćat.
Dakle… danas san ipak ima uru slobodnog vrimena, te san je iskoristija da sa Šimom snimin neku kratku parodiju slicnu kralju Arthuru, samo šta smo ovaj put izabrali temu Star wars i govorili smo na engleskom (bez brige, stavit ću titlove). Uskoro ću ga stavit na blog da ga pogledate.
Dotad… Evo vam par spotova:
NICKELBACK - ANIMALS:
NICKELBACK - BREATHE:
Post je objavljen 07.02.2007. u 20:33 sati.