Marketing
Moje djetinjstvo
Ja se sjećam dobro od davnina,
Moje dobi od deset godina.
Mog djetinjstva i onoga svašta,
Najvećega našeg siromaštva.
Svog komina kako vatra tinja,
Puno dice i sve sirotinja.
Golo-boso i gladno i žedno,
A svi zdravi nije nas boljelo.
Knjigu čitam i sidim na kutu,
Mater vari onu puru žutu.
Mi još uvik sidimo kod vatre,
Mater nisko spustila komaštre.
Ožeg, komin, kut i lisa,
Zdravije sam onda disa.
Plamen žuti po bronzinu liže,
Mi se dica primaknuli bliže.
Ne sićam se koja bila ura,
Kad u zdilu stavila se pura.
Oko zdile kašike drvene,
Svi su sili eto ti i mene.
Baš to nije dugo potrajalo,
Dno se zdile brzo ugledalo.
Svi u selu bili smo nevoljni,
Pored svega bili zadovoljni.
U crkvu se išlo i pivalo,
Svi zajedno, veliko i malo.
Sirotinja bili smo najveća,
Među nama vladala je sreća.
Mir i ljubav, blagoslov od Boga,
Uspomena od djetinjstva moga.
Ona pura slatka nam je bila,
Još kad bi se maslom začinila.
Kao da ti dušu tvoju liči,
Da ti kažem nekoliko riči.
Kako rekoh, običaji naši,
Još bos odam za stokom u paši.
Kako zimi tako priko lita,
Kako mi je, nitko me ne pita.
Tako se je živilo nekada,
Uspomena ostaje mi sada.
Sad ne mogu ljudi da se slože,
Svi se mrze, neće da se vole.
Sve ratove silne pokrenuše,
Jedan drugog ne podnosi više.
Nastala je u državi krađa,
Mirovina i plaća je mala.
Pokradoše naša poduzeća,
Za radnike velika nesreća.
Prodadoše sve hotele bolje,
Za svoj narod velike nevolje.
Rekoše nam da će bolje biti,
Da će mlade oni zaposliti.
Zašto lažu da će biti bolje,
Imademo jada i nevolje.
Ovo zapamtiti triba,
Jer od glave uvik smrdi riba.
A na vatri da se oni peku,
Virovati nikad njima neću.
Šta nam oni ovo učiniše,
Lijepu našu zemlju uništiše.
Ja sam pjesnik pjesme ove,
Ja se Ante Lizatović zovem.
Post je objavljen 06.02.2007. u 14:36 sati.