Ovako nekako se je sve događalo:
Poslala sam Mu poruku u četvrtak, bila sam vani sa dečkom od frendice i malo smo si popili, i pitam ja njega šta misli dali da pošaljem poruku ili ne, i na kraju napisala ja nešto u stilu kako si..I mislite da mi je odgovorio, ne ništa.. Dobro naravno da sam bila ljuta ali mogu ja prijeći preko toga.. Došla sam u subotu van i opa evo ti Njega na istom mjestu..mislim si dobro, neću Ga ni pozdraviti baš da vidim dali će mi prići.. I ništa On cijelu večer ne reagira, popizdila sam i nagovorila frenda da odemo nekamo drugamo.
I da onda dobijem ja poruku u stilu,
ON: Pa di si ti? Zašto si pobjegla od mene a nisi me ni pozdravila? Se ljutiš nešto?
Ja. Ne ljutim se ali ti mene ignoriraš..
ON: Pa to nije istina nisam te ni skužio.
Ja: Pa ako me nisi skužio kako znaš da sam bila tamo?
ON: Ajd daj molim te nađimo se želim pričati stobom.
Ja. Dobro nađimo se.
U redu pokupio je On mene i kao pričamo mi.. Pitam Ga zašto mi nije odgovorio na poruku u četvrtak, kaže On meni bio sam na Krku, ja ga gledam, pa šta ti je bilo zabranjeno slati poruke.. Ne On je zaboravio meni poslati poruku. Mislim muškarci su tako čudna stvorenja. Dobro ja sam stvarno luda za Njim, i pričali smo u subotu nekih 2 sata ali ja opet neznam na čemu smo...
On je tako sramežljiv, a ja sam tako NE sramežljiva...On tako malo priča i ne voli pričati, a ja tako puno pričam i volim pričati.. On kad je vani stoji u kutu ili za šankom sa svojim frendovima, a ja volim upoznavati nove ljude, plesati..
Mi smo dvoje toliko različitih ljudi ali ja sam toliko luda za Njime...
Na kraju krajeva kažu da se suprotnosti privlače...
Post je objavljen 05.02.2007. u 14:29 sati.