Ma nisam mislio na ove, normalne zaraze.
Jest da sam u toku i u trendu, jer imamo malog kozičavog ovna doma, no sad ... nisam mislio na njih – malo mi ih je dosta. Dosadne su, nikako da prođu do kraja, pa da se mali vrati uhodanoj shemi vrtić – kuća.
Sve se nekako posložilo tako da sam, skoro, tjedan dana proveo u vježbaoni i „šamaram po tuđim kožama“. Stvari, koje sam vježbao ... „liježu“ ... taman dovoljno da probam sa ostatkom ekipe nešto novo.
Riječ je rumbi. Konkretnije, guaguanco.
Novi ritam, novi paterni za pojedine instrumente.
I ide. Šepavo, sa zadrškama, gubljenjima „prve“, ali se nazire.
A di se gubi „prva“?
Kod vokala. Tu mi još te „instalacije“ između glave i ruku ... nisu sposložene. Dolazi do povremenih „prekida“. Kako bi Papi rekao, „routeri“ mi se zbrčaju.
Ima još puno rada da se time izađe u javnost, no početak obećava i to iz jednog jedinog razloga – svima se dopada, svi su zagrizli, novo je, a i otvara neke nove mogućnosti. Do njih kad savladamo osnovu, no ... zaraza je.
Kad bude „nešto“, kad bude „spremno“, ... javimo. :-)
Da vidimo kakav će biti vaš odgovor na to. Smatrajte to „rukavicom“. :-)
Post je objavljen 04.02.2007. u 22:24 sati.