Marketing
Višnje i pasulj
Moja baba-tetka, sa pravim banatskim nasleđem mi nikada neće biti jasna sa svojim vojničko istreniranim jelovnikom za nedelju. Ma to je svetilište. Imanje višanja za lenju pitu je viši cilj. Da li su višnje rodile te sezone ili nisu, da li je njihova cena vrtoglava ili nije, da li je zima ili leto, nema nikakve veze. Ona je dosledna svom "nešto slatko posle ručka". Mislim, baba-tetka, aj se ne lažemo. To nije nešto slatko posle ručka. To je ceo tvoj život, pita s višnjama!
Volim ja pitu s višnjama i umem da je spremim, ali tetki nikad ne bih bila na lancu ishrane.
Odbiti da ručaš u toj kući kad je predviđen termin za ručak, makar da si najsitiji, je atak na srce, mozak, dušu, kuhinju, višnje i sva umeća te žene. Mogla bi da se razboli ako bi čula: ne, ne mogu, nisam gladna!
Iskreno, nikad ja to razumela nisam.
Pogotovo, što se njeni i radnodani jelovnici, ništa posebno ne razlikuju. Ponedeljkom to, utorkom to, s tim da sezonski menja salate, ili eventualno priloge uz main jelo.
U ovoj maloj jednobrojnoj zajednici today pasulj.
Pravi nedeljni razbijač baba-tetkinog uigranog plana o nedeljnim gozbama.
Ako sazna, poslaće mi teglu višanja, garant!
Post je objavljen 04.02.2007. u 19:43 sati.