Marketing
Love hurts...
...
Jučer kao šta sam bila napisala bila sam tako dobre volje...ali naravno moralo mi je nešto to pokvarit...
Izašla sam van i išla u kafić di inače izlazim...lijepo sam pijuckala svoj amaro i zajebavala se sa frendicama i igrala pikado...sve je bilo siuer...dok nije došo ON....
Došo je sa frendom i to bez njegove cure šta mi je bilo čudno...jer se ne odvajaju jedan od drugoga...
I dobro...pravila sam se da ga ne vidim..uopće ga nisam gledala!ali kasnije je moja frendica išla pričat s njim...i onda je on nju pito kako sam ja...ona mu je rekla da plačem još za nijm...Reko joj je da mi želi sve najbolje na svijetu i da zaslužim najbolje...da me ne mrzi i da bi volio da ga pozdravim kad ga vidim i da ga pitam svako toliko kako je i da sam jako draga cura...kad mi je ona sve to rekla,počela sam plakat ko kišna godina...Cijelo vrijeme me tiješio bivši od te moje frendice i ja sam mu jako zahvalna na to...
Išla sam doma jer sam bila toliko u kurcu da mi je svašta padalo na pamet...Nisam mogla vjerovat kako je tako bezosjećajan...nakon svega šta smo prošli on kaže da sam mu jako drago...samo to...šta je sve zaboravio...baš sve...ili mu možda nikad nisam ni značila ništa nego je glumato,Šta?
i usput kaže da mi želi sve najbolje na ovom svijetu,šta mu nije jasno da mi je on sve ono najbolje uzeo...da sa njegovim odlazkom sam umrla...da sam sve izgubila...šta mu uopće niti malo nije stalo do mene...a ja sam mu sve oprostila,prešla preko svakog sranja...preko svake njegove ružne riječi šta mi je reko...preko svakog odjeba...a on tako...i još želi da ja njega pozdravim...ja to ne mogu..ne još..jer bez obzira na sve ja ga i dalje volim,bez obzira na svu bol šta mi je nanio....
tako sam u kurcu....
i onda dođem doma,legnem se i plačem...plačem i nikako da se smirim...i onda posegnem za onim šta mi inače pomogne i šta me smiri...i tako zabim duboko hladnu oštricu i povučem što jače mogu...opet sam to napravila...opet...
ali taj put mi nije pomoglo...taj put ne...i tako stojim i gledam u tu crvenu tekućinu koja curi i osjećam bol...jaku bol...bol koja mi je nekad pomagala...bol pomoću koje sam zaboravljala na sve...ali taj put nije mi pomogla ništa...
tako sam se osjećala jadno i samo...kako se gušim u vlastitoj boli i samoći...
i nekako sam uspjela zaspati sa tom raskrvarenom rukom,koju sam nekako zamotala...i tako još par ožiljka imat ću za cijeli život...
danas kad sam se probudila opet sam plakala...i cijeli dan sam sva nekakva bez volje...ko da sam mrtva...baš se tako osjećam...hodam i buljim u prazno...: ( DA SAM BAR!
MRZIM LJUDE,ŽIVOT I SREĆU,
KOJU NIKAD IMATI NEĆU.
VOLIM CRNINU I HLADNU OŠTRICU NOŽA,
OD KOJE NAM SE JEŽI KOŽA.
JER PODSJEĆA NA SMRT I TUGU!
Post je objavljen 03.02.2007. u 18:08 sati.