Marketing
Epizoda 8. Napokon kraj.....
Napredovala sam,išla sam ka cilju,išla sam ka zdravlju.
Skompala sam se sa svim sestrama,pa sam i ja postala skoro medicinarka.
Skompala i čuvala klince,dijlelila doručak,nadzirala anoreksičarku u mojoj sobi,......uglavnom jebenica.
Jedno jutro sam sa sestrom Majom presvlačila krevete i tak u razgovoru smo neš pričale o enšuru kad ona reče: E da,komad zaboravila sam ti reć,od danas primaš 1 enšur.
Nisam mogla vjerovati,smoro sam počela plakat od sreče,skakala sam ko na trampolinu.Moj trud se isplatio,uskoro ču biti zdrava,znam da hoču,bit ču ona stara,ne,ne ona stara,bit ču nova,nova zdrava Dorica koja ima cijeli život pred sobom!!!
Onda smo još malo pričale i nacimala me da pitaj prof.dr. Jurčiča dal mogu van kad mi starci i ekipa dođu i dal mogu s enšurom provesti jutro u boravku.
I skupila sam hrabrosti,on je došao u sobu (mi o vuku,a vuk na vrata).
Pitala sam ga za izlaske van,rekao je : Da naravno komad,možeš! -a onda sam rekla mogu ja još : A doktore kaj mogu s enšurom u boravak? Naravno da možeš,lijepo si mi napredovala!
Yeahhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
jebeno ha
isplatila mi se muka :)
A onda slijedi još jedna fora stvarčica.
Dobila sam holter (neki kurac kaj vam zakelje elektrode po tijelu pa to furate 24 sata.
E i ja sam to odfurala 24 sata orikeljeno na meni,al me onda ujutro trebalo furat u tu ambulantu da mi to skinu.ALI mene nije imao tko furat, i tada mi reče sestra Maja: Čuj mala,još nikoga nisam samoga pustila van,osobito ne sa sondom u nosu,no tebi vjerujem i šaljem te dole u drugu zgradu da odeš u ambulantu da ti ga skinu.
Nisam mogla vjerovati svojim ušima.TO JE POVJERENJE!
Prvo kaj sam napravila kad sam izašla van sam si naravno zapalila pljugu hehe 
I tak vam je to bilo,sljedece jutro pak novi šok.Doleti mi sister Maja u boravakodi Dora trebam te nekaj u sobi.
Ja mislila došla moja doza enđura,kad ono : Oš si tii skinut sondu il bum ti ju ja iščupala :)
JA sam ostala paff,i naravno izvukla sam to malo čudo iz sebe i zadržala si je za uspomenu.Visi mi u kupaoni :)
I došao je taj dan! 2.09.2005. dan izlaska iz bolnica.
Nisam znala bil plakala,smijala se,vrištala ili kaj ja znam kaj.
Bolnica mi je promijenila život.Shvatila sam neke stvari u životu koje mi dan danas puno pomažu.
Od sada pišem isključivo o vašim slučajevima,a moj neka za sada ostane vaš oslonac i potpora da i vi možete isto što i ja.
Post je objavljen 02.02.2007. u 22:19 sati.