Marketing
Dragi moji!
Znam da vam već dugo nisam pisala,
ali bila sam jako bolesna i nisam imala
snage ni inspiracije,pošto sam uglavnom
bila sama u svoja četiri zida...
Po glavi su mi se vrzmale svakakve misli,
lijepa sjećanja,uspomene,...
Lijepo je imati uspomene i sjećati se
pravih trenutaka kao da su se jučer dogodili.
Ali opet me u jednom trenutku nešto streslo
i mislila sam,joj što ako zaboravim...
Naravno razmišljala sam i o Robiju.
On i ja smo odrasli zajedno,
djelili smo zajedno sve dobro i loše,
smijali se zajedno,plakali zajedno...
Svaki slobodni trenutak provodili smo zajedno,
nikad nisam mogla zamisliti da bi bila zaljubljena u njega,
a kam da bi imala kaj više s njim,
ali očito to mora tak biti...
Volim ga,prije svega me mučilo kaj se
nisam mogla s tim pomiriti i sama sebi priznati,
ali sad sam si priznala pa mi je puno lakše...
Naučila sam biti strpljiva i gledati ga s drugima,
ono što me je trebalo slomiti
to me je osnažilo,naučila sam oprostiti...
Imajte malo strpljenja; tračevi nisu dugog vijeka. Istina je dijete vremena; zato će se prije ili kasnije pojaviti i stati u vašu obranu.
Post je objavljen 02.02.2007. u 20:04 sati.