Marketing
dobar-loš dan
Još sam nešto zaboravila napisat što mi bi htjela podjelit sa vama .Danas sam sa frendovima išla prošetat kvartom i usput smo malo svratili do tržnice da se zajebavamo.S nama je bio jedan moj frend pravi frik(drugačije ga nemogu nazvat) koji je razredna luda.Naime on nas uvijek nasmijava,neboji se kulje ni profesora................ma neboji se on nikoga,i super je.Malo smo zafrkavali babe koje prodaju tamo,i oborili rekord našeg razreda u razbijanju jaja,razbili smo ih 50 i dobili isto toliko prjetnji murijom na kraju su ih fakat zvali pa smo morali bježat,bilo nam je zabavno ko i uvjek no na kraju je loše završilo.Kad smo se vračali i prolazili pored tram. stanice gdje je bila velika gužva naišli smo na bolesnog psa koji je ležao na podu,u očima mu se vidjela patnja i bol,bio je tužan prizor no još je tužnije bilo to što je pored njega stajao jedan pas koji ga je mazio i ljubio i glasno zazivao pomoč za prijatelja
,bilo mi je jako žao,svi su samo gledali u njega i nitko ništa nije poduzimao.Ali ne osuđujem te ljude jel nisu ni mogli pomoči kao ni mi.Grozno.Htjela bi da se napravi i nekakva bolnica za pse gdje bi,kada vidimo ovakav prizor,mogli nazvati da dođu i ozdrave tog psa.eto vidite......šta kažete na to?a sad bok!sad mi je lakše,puno!bay!i hvala na čitanju!
Post je objavljen 02.02.2007. u 19:14 sati.