Još nemogu vjerovati šta se jučer dogodilo! A nećete ni vi kada vam kažem. Bila sam sa Matijom na mulu, zezali smo se, pričali i on me poljubio! Najednom sam čula muški glas koji mi je bio stvarno poznat.
-Ella? - rekao je
Ja sam se okrenula i vidjela ono što sam samo sanjala, ali u morama! Vidjela sam Marka kako stoji metar od mene!
-Marko! - krenula sam prema njemu
-Makni se od mene i makni ovu seljačinu jer če dobiti batina! - rekao je u jednom dahu, ali Matija je krenuo prema njemu! Za samo minutu kad sam shvatila što se događa, Matija je bio krvav!
-Marko, prestani, molim te! - molila sam ga plaćuči!
-Ella, došao sam ovamo da te vidim jr si mi falila i jer sam pogrešno postupio jutros. I šta nađem? Tebe i ovog kak se natežete! Gotovo je!
-Marko.... - ali bilo je prekasno, znala sam šta sam učinila i šta sam izgubila. Ništa mi nije bilo važno, vidjela sam sam Matiju kako sjedi u krvi i smije se!
-E, Ella, sad si slobodna! - rekao je i nasmijao se kao da mu ništa nije! Htjela sam ga udariti, nešto samo da mu naudim. Kako može biti takav? Otrčala sam doma, ali sam se sjetila da je tata tamo, a nisam željela da me vidi ovakvu! Otišla sam do parka, sjela na ljulačku i plakala.
Zašto sam to napravila? Šta mi je to trebalo? Sada sam mogla biti sa Markom. Da nije Matije...
Ujutro sam sjela na bus i krenula prema Rijeci. Kada sam došla tamo, pitala sam neke dečke jel znaju Marka, rekli su da znaju i rekli mi kako da dođem do njega. Ne putu do njegove kuće, vidjela sam nekoga na maloj plaži na kojoj nije bilo nikoga, osim tog dečka. Skužila sam da je to Marko. Krenula sam prema njemu.
-Marko? – rekla sam tiho, on se okrenuo
-Šta ti radiš ovdje? – pitao je kao da ga baš briga šta me vidi
-Daj da ti objasnim, molim te...
-Ma točno znam šta češ reč. Da si bila tužna šta smo se posvađali i da si samo tražila utjehu. Aj odi laži nekog drugom. Znaš šta sam ja radio dok tebe nije bilo?
-Kaj si radio?
-Sve trebe ovdje sam zbario, a sa par njih sam išao i dalje.
-Kaj? Lažeš...
-Možda, sad nikada nečeš znati, jel tako – rekao je i otišao
Sjela sam na plažu, more me zapljuskivalo. Osječala sam se tako krivo! Šta sam to napravila? Marko nije mislio ono šta je rekao, bio je ljut pa je rekao to... Barem se nadam...
Sjedila sam na plaži do 23h, samo sam sjedila i nisam razmišljala o ničemu.
Došao je neki dečko, mojih godina, možda malo stariji.
-Hej, cili dan sidiš ovdi – rekao je.
-Kaj je to tvoj problem? – rekla sam bahato, dečko se dignuo i krenuo natrag od kud je došao –Ej, sorry, sjedni, treba mi da pričam s nekim
-Reci, tu san da te slušan. – rekao je
Ne znam zašto, ali nešto u njemu je bilo posebno, iako ga nisam znala vjerovala sam mu. Sve sam mu rekla, od dana kada sam upoznala Matiju, do danas.
-Wow, tvoj život je ka knjiga. Zanimljivo...A kog voliš zapravo, Matiju ili Marka?
-Marka volim, sigurno.
-Aha, a daj mi kaži kakose preziva taj Marko? – pitao je
-Lovrić
-Taj Marko? Mali Marko? Ma on je legenda, pa kako si mu to mogla učiniti. Znam njega i neće ti lako oprostiti. Siguran sam da te volio, mislim da te još voli, ali neće ti oprostiti samo tako
-Znam, a kako ga znaš?
-A duga priča, jednom sam upao u nekakva sranja i svi su odustali od mene, ali Marko nije, pomoga mi je kad mi je bilo najteže.
Pričali smo još neko vrijeme, pričao mi je o Marku, bilo mi je super, kao da pričam sa starim frendom. Dečko se zvao Dino, probemi iz kojih ga je Marko izvukao bili su problemi sa alkoholom, drogom i krivim društvom. Naveo ga je na pravi put, rekao je Dino. Sada crta najljepše grafite u Rijevci, vidjela sam ih. Stvarno su lijepi, rekao je i da će za mene napraviti jedan. Barem sam na neko vrijeme, mislila na lijepe stvari u životu...
Post je objavljen 02.02.2007. u 12:13 sati.