Deseta je kao jedna preglomazna, JEBENO LOŠA ŠKOLA!
Previše ljudi. Učenici su samo broj u imeniku. Na hodniku svakoga dana viđam bezbroj novih lica. Ne samo zato kaj nemrem zapamtit dal sam nekog već upoznal ili samo videl, nego zato kaj stvarno, d eca moja, ima previše ljudi. Kad sam iz svoje male gimnazijice (PPG: pozdrav Blacky, Saši, Đžuri i Karli, ostali me ne fermaju više) prešao u ofu ogromnu bilo je infarktično. Moja je bivša škola, ova u koju sam išao prvi razred bila znatno znatno manja. Pa imala je samo okolo 60 učenika na sve četiri (4) godine!
Profesori su većinom neadekvatini. Predavanje im sliči umornom lamatnju umorenih malih životinjica upucanih cilindričnom puškom u u tjemeni režanj (jer mi NE vidimo boje, već samo frekvencije njihovih odražaja!!). Il se dreče il seru il su Banička, il su neurotičari il su lepa Klepa. No uglavnom. Ova je škola meni osobno predstave nečega groznoga. Kao loša predstava, kao bezscenografska izveda nekih amatera.
Ali u svoj toj magli nalazi se 2.A. Neobični ljudi. Mislio sam da nikada neću izići na zelenu granu s njima. Da su štreberski zatvoreni čudaci koji ne žele nove prijatelje. Nisam još uvijek općeprihvaćen, ali nemogu opisat osjećaj koji u meni izaziva ulazak u taj razred, osjećam se vedro, znam da ću onih jebenih 6 sati provesti s ljudima koji su mi ili jako dobri prijatelji (pozdrav kumovima: Mii i Ivanu) ili su simpatični frendovi s kojima jednostavo uživam biti. Ne deprimira me puno činjenica da ima ljudi koji me ne podnose, ili im nisam simpa il s kojima ne pričam (bilješka: kalijev cijanid, metci za kuburu, uže-6m). Jednostavno uživam.
Znam da će me sutra pitati geografiju i da ću dobiti 1, znam da će mi raska kenjariti jer još nisam donio ispričnicu, ovaj će lik iz vjeronauka reći da je drkanje sex sa samim sobom, ali preživjet ću i to. Preživjet ću svaki sat jer doći će odmor. Zaletit ću se Mii na klupu, zderat se na Njića da mi ostavi bubreže,reći Matei da s lijeve strane izgleda ko dečkić. Gorićanecki ću uporno gledat u zube, Barbara će me ušitpnut za sisu, Mehić će srat da sam svijeća, Raxy će mi možda donijet Paytone pa ćemo se opet zajebvavat na taj raćun i zaletit ću se Ljilji u zagrljaj čim sutra uletim u razred.
Damjan, 2.a
Post je objavljen 01.02.2007. u 19:33 sati.