Nekad jednostavno ispada da me nitko ne shvaća osim mojih prijatelja. Jeste, zvuči patetično ali tako ispada.
Mislim, uzimanje mobitela te prekid bilo kakvog MOG socijalnog života radi jedinice iz kemije, par kašnjenja u školu i optužbe da sam viđena iza škole da pušim je previše.
Dakle, moji roditelji su mi zabranili dramsku, likovnu, župni, njemački u suprotnom turnusu(!!) i bilo što osim škole u koju će me vozit i dolazit po mene. S tim da će svaki odmor neko dolazit da provjerava dal pušim. S najboljom namjerom da me osramoti pred društvom, tata je došao po mene. Pokušajući mene osramotit, osramotio je sebe da bi mi kasnije u autu govorio da kaj mislim da sam faca ak pušim. I moram reći kako je jadno što je raska stračala mojoj mami mog dečka. JADNO.
Zaključujem da su mi roditelji poremećeni u glavu. I da raska nema život.
U kurcu sam i to masno.
To je sve.-----
Post je objavljen 01.02.2007. u 19:33 sati.