Hagrid je bio u pravu. Stigli smo na Roseland već sljedećeg jutra.
''Svi vjeruju u vas'', rekao je Hagrid, kad smo odlazili. ''Sretno!''
Šuma je zauzimala najveći dio otoka. Na njezinom rubu, jasno se mogao vidjeti dvorac, nalik na Hogwarts. Rosewhite... škola za čarobnjake. A iza nje, bile su Tamne planine... planine koje su skrivale Kamen hladne vatre.
Pogledala sam u Toma i Lujizu. ''Kad smo već do ovoga došli, idemo!'', rekla sam, sa dobro prikrivenim strahom u glasu. Zatim sam potrčala kroz šumu.
Lujiza je uzdahnula. ''Ja ću vas pričekati ovdje'', reče ona.
Tom ju je uzeo za ruku. ''Ne glupiraj se, idemo!'' Oboje su potrčali za mnom, vičući:''Lexy, uspori malo!''
Trčali smo kroz šumu jako dugo, sve dok nismo popadali od umora.
''Ne mogu dalje!'', prošaputala sam.
''Ni ja'', reče Tom. ''Malo ćemo se odmoriti.''
''Ne ovdje!'', uzviknu Lujiza. ''Nešto će nas napasti.''
''Onda bolje da nastavimo'', rekoh, ustavši se sa zemlje.
Hodali smo još nekih desetak minuta, no onda je ispred nas iskočio vukodlak. Prilično krvoločan vukodlak.
''Oh, sranje...'', prošaputa Tom.
Počeli smo da uzmičemo, ali vukodlak nam se približavao. Mislim da je naslutio da ćemo mu biti današnji ručak.
A, ne, Lexy Slytherin neće biti ručak nekom tamo vukodlaku!
Izvadila sam štapić iz pelerine i uzviknula:''Crucio!''
Vukodlak je pao na zemlju i glasno zacvilio. Poslije toga je odmah pobjegao među drveće.
''Lexy, svaka čast'', reče Lujiza. ''Kako se ja toga nisam sjetila?''
''Jednostavno'', rekoh. ''Ti nisi ja.''
Svi smo se nasmijali i krenuli dalje. I zaista, uskoro smo stigli do Rosewhitea. Odlučila sam ući unutra da nekoga pitam za pomoć, jer mi nismo točno znali gdje se nalazi Kamen.
Ipak, nisam morala ulaziti, jer se ispred mene stvorio jedan div, koji je jako sličio Hagridu. ''Bok'', reče on. ''Gospođica Lexy Slytherin?''
''Ja sam.'', rekoh.
''Čast mi je upoznati vas. Ja sam Alfred, Hagridov rođak'', nasmijao se.
''Možete li nam reći gdje se točno nalazi Kamen?'', Lujiza je odmah prešla na stvar.
''Vidite li onu špilju u podnožju Tamnih planina?'', upita on, pokazavši prstom prema njoj. ''Legenda kaže da se nalazi tamo.''
''Jeste li sigurni?'', upita Tom.
''Nitko nije siguran'', reče Alfred.
Zahvalili smo Alfredu, a zatim se uputili prema špilji. Bili smo spremni upustiti se u najveći izazov dosad... U avanturu, čiji je ishod nepoznat...
No, onda, Alfred je povikao:''Ne zaboravite... ako netko tko nije jedan od 6 Izabranih dodirne Kamen, ledeni plamen će ga uništiti, no moć Kamen hladne vatre nestat će za idućih 50 godina!''
Lujiza je zastala. ''Što? Hoćete reći da, ako netko tko nije Izabran pokuša uzeti Kamen, da će se moć izbrisati?''
''Ne bih to nazvao brisanjem'', reče Alfred. ''Samo... hm... štrajkom.''
''Štrajk moći?'', upita Tom.
''Da'', odgovori on. ''Prije 50 godina, jedan čarobnjak je to pokušao... no nije uspio. Tako da je moć Kamena obnovljena tek sada. To sam rekao i onoj simpatičnoj starici koja je maloprije prošla i...''
Lujiza, Tom i ja smo se pogledali. ''MONSTRUM!'', zavrištali smo svi u isti glas i potrčali prema špilji.
Nastavit će se...
Post je objavljen 31.01.2007. u 17:42 sati.