Pregled posta

Jedan-dva..prica o snovima..

Subota..

Najljepsa 2 sata u mojem zivotu..

Ne, nisam se zaljubila..ne, nisam bila u zagrljaju voljenoga..i ne, nisam bila u zagrljaju potencijalnoga..ustvari, nisam ni bila u necijem zagrljaju..a opet, 2h su prosla kao minuta..u ta 2h sam se osjecala kao princeza..i ta su 2h bila samo moja..

I ne, nisam bila kod frizera..i nisam bila kod pedikera, kozmeticara ili na uljepsavanju...to mi ni ne treba..ne kazem da sam lijepa, ne kazem ni da nisam ali vise cijenim i podrzavam prirodno, nego svu onu silnu zbuku na licu..

Ali ta 2h..rijecima ih je tesko opisati..jos teze docarati..a nadasve ih opet dozivjeti..

Necu reci o cemu se radi..

No, otkrit cu vam kako je do toga doslo..

Moj dugacki jezik je opet bio kriv za sve..jedna bezvezna recenica pokrenula je lavinu lijepih stvari u mojem zivotu..krenulo je sve, jedno za drugim..bez nekakve lazne skromnosti, konacno sam ja napravila nesto za sebe..konacno sam rekla samoj sebi "sad si ti na redu!"

Uvijek sam se trudila drugima udovoljavati, a nikada ti drugi nisu meni udovoljavali..pa sam se bas zbog toga sama pobrinula za svoju srecu..i uspjela sam..

Da mi je netko rekao da cu to napraviti, rekla bih mu da je lud..pogotovo prije godinu dana..danas mi je to bilo potpuno normalno..i danas pricam bez problema o tome i ne crvenim se kao sto bi se mnogi crvenili..

Ja, bas ja, sam uzela svoju srecu, svoje snove, svoj zivot samo u svoje ruke..

Uz malu pomoc par prijateljica, uz njihovu potporu i lijepe rijeci dozivjela sam svojih 5 minuta..

Steta sto je trajalo kratko..ali je trajalo..i plovila sam ta 2 sata na krilima srece..i letjela sam nebesima..a bila sam na dnu..i cvrsto sam stajala na zemlji, a lebdjela sam..

I iako sam cijeli dan razmisljala kako moram biti najljepsa..na kraju sam ta 2h provela obucena kao i svaki vikend..u mojoj najdrazoj trenirci..u najjednostavnijoj majici..i bila sam si i takva posebna..

Da li sam drugima bila..kao da je bitno?!..Ne zamaram se vise tudjim misljenjima..svakome uostalom po zasluzi, zar ne..

Konacno je doslo mojih 5 minuta..a sama sam si "kriva" za to..i zao mi je sto nikada prije nisam skupila snage za tako nesto..sto sam uvijek imala neku kocnicu..sto sam mislila da svi drugi mogu sve, jedino ja ne mogu nista..

Ali, ovaj put sam si dokazala da mogu ispuniti i napraviti sve..sve sto zelim, sve sto hocu, sve sto sanjam..samo sam trebala imati vjere u sebe..

Sada je imam..mozda cak i previse..i znam da su nova iskusenja ispred mene..

Dal ce se ta 2h ponoviti..sumnjam..ali nikada se ne zna..no, znam, ja znam, da ovo nije kraj mojih ispunjenih snova..jer od neki dan moj je moto "ja mogu, ja hocu"..

I mozda mnogi misle da nisam normalna..ali kada shvatite da ce vam mnogi pomoci, mnogi ce vam i odmoci, no jedino vi uvijek ostajete ti koji dajete zavrsnu rijec, znat cete da sam bila i da sam u pravu..mozda i vi odlucite ispuniti svoje snove..

Prici nekome tko Vam se svidja i priznati mu svoje osjecaje, napraviti nesto sto vec dugo zelite, ali nemate hrabrosti, otici na neko putovanje, promijeniti posao..sve to mozete samo sami..i vi ste jedini koji mozete svoje snove ispuniti..nitko vam tu ne moze pomoci..a dok ne probate, ne mozete ni znati da li vasi snovi mogu postati java...sretno svima..