I mislim da se prašina napokon slegla, i da je naša priča dobila završetak 1. djela knjige. 2. dio započinje, i nazire se svjetlija budućnost. No da ne serem previše, ovaj post ovdje stoji kao isprika.
Kao isprika Janu i Kuffu, jer sam im dizao tlak svojim ničim izazvanim kretenskim ponašanjem. Ničim izazvanim prema njima, no oni znaju kaj se meni tih dana događalo. I mislim da će mi biti u stanju opostiti.
Mislav, mi smo kao prst i nokat. I da, bio sam gad, no danas, nekaj se dogodilo, i znaš kaj? Nemam potrebu više za štitom i tim kretenskim obrambenim mehanizmom. I znaš kaj, sretan sam kaj te imam. Ne želim ni pomisliti kaj bi drugi napravili na tvom mjestu. Ovo je samo početak, nadam se. Iskreno se nadam.
Neću više filozofirati. Smo ću reći, burazeri, volim vas, i to je to.
Kuffner, 29.6.2006. , dan kad smo rekli da ostajemo frendovi bez obzira na sve.
Jan, bez obzira na razlike, i bez obzira na to kaj si narcisoidan ;) , mislim da se jako dobro slažemo, i da imamo više toga slično nego kaj se čini.
Miki, za tebe nemam riječi, osim možda: ''Hvala kaj postojiš burke.''
Post je objavljen 30.01.2007. u 22:12 sati.