Marketing
Lassie se vraća kući (Kičmatrans 3. dio)
Kako se ono reče, deja vu, ilitiga već viđeno. Ali nije mi radi tega nimalo lakše 
Evo, treći put kupin svoje krpice i selin. Moj poštenjačina od stanodavca je, iskren kakvi već je, proda stan, iako smo bili "potpisali" na godinu dan, pa ja nakon njanci šest miseci moran vanka. Iako se kleja u dicu da ga neće prodat, jer, je li, jema on dvoje dice. Kad mi je reka da je proda stan, pita san ga da oli su mu dica pobigla od kuće, kad ga sad prodaje, pa mi je reka da ga ne zajebajen, da je to njegov stan. Je, čovik je u pravu. Čovek, drug i starešina, kako bi reka Robi K. iz III. a. Jema glavu za četiri noge, kako bi mu reka Strikan iz "Veloga mista". 
A neka, pravo mu mu budi ... ne reče zaludu naš svit "ča gledaš to čekaš ...", opremija mater u dom da more prodat stan, a ja san mu na kraju poslužija samo zato da ne stoji stan prazan par miseci, i za ubost par iljad kun. Eto, da i ja učinen dobro dilo pa malo pomognen sirotinji. 
Neka mu bude, ne želin zla nikomu, pa ni njemu, ali stignit će ga, pri oli posli, ono ča je on drugomu radija. Nisan baš sigur da će i on ostarit okružen najbližima i najdražima. Amen!
A meni ostaje samo da Kičmatranson, naravno uz neprocjenjivu pomoć dragih dobrih ljudi, pomalo prinesen sve svoje krpice na drugo misto. A di, pitate se vi?
Tamo di san već bija! Iako su mi mnogi dobronamjerni i manje dobronamjerni, rekli da san moga nać čako i bolje. Jesan. I ovo odakle selin je bilo bolje nego ono gori. A dogodilo se ča se dogodilo. I zato ću ovo sve svatit ka jednu veliku pokoru i prst sudbine da nisan triba ni selit odozgara, di se sad opet vraćan.
I zato, Lesi se vraća kući ... ...
A odozgar gren samo u svoje. Makar diga šator na onemu bokuniću zemlje ča ga jeman.
Ako u međuvremenu moja žena ne dobije svoju OBEĆANU ZEMLJU. Koju su jon otac i mater obećali. Ali brez obzira na nji dvoje, mislin na oca i mater, i njiove najbolje namjere da pomožedu svojoj ćeri, tot je u pitanju jedan drugi "poštenjačina" i "dobročinitelj", prema kojemu je ovi moj gazda ča je proda stan najobičnija lagana prehlada. Ali o tome nekon drugon prilikon ...
E, a sad mi je dosta odmora. Gren nosit kašete. Da odradin pošteno ovi par dan dopusta na selidbu ča san ga dobija. Dovidova!
Post je objavljen 30.01.2007. u 10:08 sati.