Da sada ne razglabam što mi se od četvrtka događalo, ja ću to onako - ukratko...
U četvrtak poslijepodne, upalim komp, a on jednostavno kad se trebao uključiti - riknuo. Ali sada sam vidjela da vrag šalu bere...Stigao mi "mehaničar" u subotu poslijepodne, otvorio kantu, a tamo - prašine da umreš (eto vam sad, a ja bolesno uredna). Unutra hrpa prašine, čitave lopte, na ventilatoru visuljci, da je njegova zadaća vjerojatno bila - upitna...
Ukratko - majstor je odnio kantu kući i donio mi je danas - nazat. Riknuo mi je hard, koji je promijenio i instalirao mi opet Windowse. Koštalo nas je 380 kn. Sve što smo imali spremljeno - otišlo je pa-pa. Sve slike dokumenti, snimke...
No ne dao Bog većeg zla (kako reče Gregurević)...
Jučer smo bili u Metropoli. Zmaju je već večer prije uhvatila "prpa". Svi su ujutro bili tihi kao miševi. Nabili noseve u jakne i svatko u svom filmu.
Polaganje je bilo na Kineziološkom faksu. Dvorana mala, nas gledatelje nabili na galeriju i ogradili mrežom (vjerojatno imaju loša iskustva).
Zagrijavanje im je trajalo skoro dva sata. Tišina i mir - čuje se samo trenera, koji je ujedno i sudac kod polaganja.
Meni osobno, najsimpatičniji je Koreanac - Hong Seung Ki, koji je član komisije (inače je trener ženske seniorske reprezentacije Hrvatske). Govori smiješnim hrvatskim jezikom i stalno je nasmijan. Uz to je uvijek u pokretu i čini mi se nikad na miru, osim kad spava (bar se nadam).
Kandidata je bilo svih dobi, čak i nekih - mojih godina.
Konačno je počelo oko jedanaest. Zmaja je bila u prvoj grupi od sedmero polagača, mlađih od 15 godina. Tresla mi se ruka s kamerom, a osjetila sam i njenu ukočenost na tih nekoliko metara.
A onda se dijete opustilo i sve je išlo kao podmazano. Na jednom mjestu se malo zeznula, ali se snašla i sve je prošlo OK.
Nakon četiri grupe, prozvali su one koji su položili. Zmaja je jedina od deset u klubu koja je prošla. Ostali, koji su polagali za drugi Dan su, osim dvoje - svi položili.
Između njih i "mali" Vedran, koji nam je pružio zadovoljstvo svojim razbijanjem dasaka, sa pola snage.
Eto tako je konačno sve prošlo. Mala se šepiri, sva važna, a onda mi je u jednom trenutku rekla, da se ne osjeća ništa drugačije nego dosad.
Javljam se ovako s par riječi. Imam nekog posla, napraviti postavke za e-mail i par sitnica.
Pozdrav svima i da vam samo kažem - ovih par dana ste mi svi jako nedostajali, pogotovo što sam se pomirila s činjenicom da ću još bar tjedan dana biti bez kompa.
Majstor Hong Seung Ki (6.dan)
Mali Vedran
Post je objavljen 29.01.2007. u 18:56 sati.