Marketing
syebana ali dobra osoba...
neki me prihvaćaju takvu kakva jesam...svi moji frendovi...često mi kažu da sam mudra osoba odkad sam ovakva...a ipak je prošlo puno vremena...i nisam preko noći postala darkerica...nekima sam čudna...ali na onaj pozitivni način...neki kažu da pljujem po svom životu...neki da moram voljet život...nekima ja vjerujem...a ponekad samo ignoriram ono ''bit će bolje''... kad su završili ljetni praznici...a ja ušla u školu kao druga osoba...često su me znali pitat: ,,jesi ti sretna?''...odgovarala sam...ne...ali onda sam se priviknula na te svoje suze, depresiju i postali su mi kao dio svakodnevnog života...i dugo je opet trajalo sve...pa kad me pukne napišem neku pjesmu...bila tužna il sretna...al nekad uhvatim malo dobrog raspoloženja...potrošeno...pa opet dva dana crnjaka...itd...više mi nije niti bad...samo se krivim...kad svoje negativno raspoloženje isipam na druge...ponekad se tako znam uvuć u sebe i zaključat se duboko u mislima...šutim i gledam u jednu točku...uvijek u daljinu ne znam zašto...onda mi prilaze i pitaju jesam dobro...to mi nije jasno...zašto ljudi uvijek kad je netko miran misle da nije dobro...čudno je kako me male stvari vesele...kad šećem ulicom i vidim neku životinjicu samo se nasmijem...zagrlim čovjeka kad mi da dim svoje cigarete..jer sam ja zaboravila svoje...a nekad vrištim od sreće kad na telki puste neki spot koji nisam vidjela dvije godine...ipak...najljepše mi je vidjet kad su drugi sretni...onda imam jednu brigu manje..jer su oni dobro...
i htjela sam vas samo pitat jel netko ide u jednu od 4 srednje škole u dubravi u zagrebu...jer ja mislim upisat veterinarsku tamo...
/" target="_blank">
on je meni sladak...
Post je objavljen 29.01.2007. u 14:41 sati.