Marketing
My snow white queen
Sjedim u svojoj sobi.. Udišem miris, miris koji me podsjeća na dane kada sam dugo razgovaroa s njom. Ne, ne uživo. Na msn... Hoti... :(
Imam toliko ljudi na listi, a opet mi nedostaje jedna.. I to si ti...
Ne mogu se naviknuti niti se želim naviknuti da te nema kada se probudim, kada mi je dosadno, kada idem spavati.. Prelijepo je pričati s tobom, prelijepo je znati da si s druge strane monitora i da misliš na mene. a sada, sada ni ne znam što radiš. Oči mi se pune suzama, i jako jako želim da si tu.
Nedostaješ mi.
Pitam se jesi li sada nasmijana ili tužna, trebaš li me kao podršku ili samo da se zajebavamo.
Teško mi je pisati ovaj post, oči mi se pune suzama. I da, polako klize niz lice.
Ne želim to, jer znam da ti ne bi voljela da mi se to događa, ali ne mogu više zadržati to.
Predaleko si mi, i tih jebenih 2 sata što bi se trebao voziti. Predaleko...
Zapravo je tako blizu, a nije dohvatljivo.
Srce mi kuca brže, a ja bi htio da kuca sporije, da ne kuca. da umrem dok se ti ne vratiš... Nitko ne može uzeti tvoje mjesto, nitko nije takav prema meni kao ti. I nitko mi ne piše takve komentare, nitko se ne brine toliko o meni. Nikome nije toliko stalo.
Sve bi dao da te vidim sada online,srce bi mi puklo od sreće..
Sreća nije na mojoj strani, to moj život ne poznaje.
I eto što da kažem. Trebam alkohola, brdo alkohola. Trebam se naliti, jako.. Da se komiram.
Želim se maknuti od svih i plakati, i želim da svaka suza bude lijepa, najljepša... Samo zato jer je za tebe...
Želim ići do tebe, želim te zagrliti, tvoje lijepe okice.. Moram ih vidjeti.
You belong to me, my snow white queen..
Zapravo, pa trebao bi biti sretan sada, ne plakati. Ti i dalje misliš na mene, i znam da je tako.
Ali trebam te, jako... Ne želim provoditi dane ovako..
Dosadno je.. I svi mi pokušavaju ravedriti dan, pa zašto mi onda ne daju tebe. Jer, jebeno ne postoji ništa što bi mi uljepšalo dan. Ti, ili jako puno alkohola. I znam, pokušao sam smanjiti, ne mogu.
I kada pokušam, traži me još više. Žao mi je.
Kada sam jos imao svoj prvi blog... blacken.blog.hr...
sjećam se tvojih komentara.. Hehe..
bili su jednako divni kao i ti.. Tvoji postovi... Uvijek sam mislio da si tajanstvena, drago mi je što sam upozao tu tvoju tajanstvenost...
kažem ti svim srcem, iskreno... Sve bi učinio za tebe. Za sve ono što si ti učinila meni.
Vezao sam se uz tebe više nego uz ikoga.. Ne kao frendicu, sestru, svoju ljubav. Nešto puno, puno više. Nešto posebnije. Frendicu mogu imati, sestru i ljubav isto, ali ovo je jedinstveno.
Nikada te ne bi mjenjao.
Nedostaješ mi... suze mi se slijevaju licem, samo sam cekao trenutak da dođem doma ( pošto sam bio na nogometu) da se zatvorim u svoju sobu, i jebeno isplačem.. I jebeno, jebeno ne mogu prestati željeti da se pojaviš, a dok to želim samo još više plačem. Dala si mi toliko puno, a ja sam nezahvalan. Tražim još... Dala si mi ljubav prema mojoj kosi ( hehe ludice), dala si mi osjećaj da vrijedim, da me netko razumije.. Dala si mi razlog da ne radim brdo stvari, koje bi me već vjerovatno ubile.
Ti si moj anđeo čuvar. Nema imenom kojim te mogu nazvati, ne postoji ništa tako veliko, toliko lijepo.
Zauvijek ćeš mi biti u srcu.. Zauvijek ćeš biti dio moga života. Kuda god nas život odveo i koliko daleko... Srce ne zaboravlja.
Ne mogu više, boli me... teško je...
Jedva cekam da umre dan, i da se rodi noć. Da, onda ću svoje lice sakriti u tami, nastaviti se ubijati s pjesmom od sentenced-a you are the one.. Možda odem do grada, možda... Možda ne, ne znam. ne da mi se ništa. Sve mi je postalo jednolično, nije ništa vrijedno moga truda. sve je, prejednostavno.
Odem... Pozdrav mome anđelu, hoti...
I pozdrav svim prijateljima, hvala vam što ste uz mene...
Post je objavljen 28.01.2007. u 16:08 sati.