Marketing
Ono nekaj na M kaj se šalje okolo naokolo
Budući da me komada nekoliko divnih i dragih ljudi izabralo da počinim djelo priznanja pred reflektorima na pozornici, ja ću to i učiniti. Ne znam zapravo kaj da priznam ili kaj da napišem budući da sam savršena i sve.. ali nekaj bum izvukla iz svoje tamne, prljave prošlosti ili sadašnjosti.
1.
Nakon što žlicom pojedem krem juhu bilo koje vrste, obavezno poližem tanjur. To mi je najslađi dio. Ono, final touch. Nakon što ja završim s njim, tanjur ne da sjaji, on blista ko što suđe blista na reklamama za svemirski astronomski mega turbo super kvalitetne deterdžente za suđe 39u1 u kojima tanjuri sami uskaču u vodu, sami se ispiru, suše, TE radosno uskakuju u ormarić gdje žive. Mogu reći da jako dobro, učinkovito i temeljito ližem. Šteta što nisam savitljiva poput psa.
2.
Pročitala sam to i kod marisi, vidim da nisam jedina, sve više vjerujem u to da je normalno. U mojoj sobi, mojem carstvu, sve je onako kako treba biti. Kako sam JA odredila. Kamo sam JA stavila. I nedo blog ikome da mi nešto pomakne jerbo odmah primijetim, u roku sad, oko mi zapne za to i ne pušta. Onda slijedi hajka i šerlokovsko ispitivanje sumnjivih osoba, uljeza, provalnika, kradljivaca. Imam stalak za olovke s osam rupa. U svakoj rupi su određene vrste pisaljki. U jednoj su penkala za svakodnevnu uporabu. U drugoj su šljokičava, u trećoj su flomasteri okrenuti naopačke, zatim u jednoj su pisaljke za CDe, u jednoj bookmarkeri, u jednoj otvarač za pisma i olovka (olovka ne može s penkalama, poblogu!), u jednom škare, u jednom špinci za tehničku i one metalne pizdarijice za klamericu. Eh, kad moja majka ili otac moj dođu i žele nešto napisati na papir oni uzmu bilo što iz bilo koje rupe ne gledajući i ne razmišljajući. Nakon što se zadovolje pisanjem, vraćaju pisaljku u, redovito, pogrešnu rupu na, redovito, pogrešnu stranu. Meni se odmah diže kosa na glavi. Mrzim kad mi je krevet razmetan. Uvijek kad se probudim i ustanem, slažem krevet. Nema kod mene da nije na crtu. Ormar isto. Majice kratkih rukava na jednom mjestu (na crtu posloženo i speglano), bez rukava na drugom, dugih na trećem. Nije da se trudim da je tak, to je jednostavno tak i drukčije ne želim da bude. Mrzim nered, zmazano i nepospremljeno. Vele ljudi, kakva ti je kupaonica, takav si i ti. Kod mene u kupaonici gdje je sve u zelenom, uvijek imamo zeleni sapun i wc papir sa zelenim kurčičima nekim po sebi, a u onoj koja je bijelo-rozno-plava, sapun je ili rozni ili plavi, a wc papir bijeli. Tak mi je lakše, ne moram se nervirati jer se ne može dogoditi da plavi sapun zaluta u zelenu kupaonicu. Najbolje za moje roditelje je to mi prepustiti i amen. Jedino me ljuti kaj oni ne dijele moju ljubav prema pic-pic-u. A život bi mogao biti tako lijep..
3.
Dok sam bila mala (manja) obožavala sam se gledati i ljubiti u ogledalo. Praksom do savršenstva, kažu. Tak su meni svi dečki (koji su me ljubili/koje sam ljubila) rekli kak se jako dobro ljubim. Nekak mekano. Ah, što da vam kažem, u mladosti sam najbolje godine provela na ogledalu. Bila sam strašno zaljubljena u sebe. Doduše, i sad sam, ali tješim se onim "Ako ne voliš sebe, ne voliš ni druge.", a ja obožavam ljude! I više ne ljubim ogledalo jer mi je postalo preplosnato i prehladno (nakon što sam upoznala muške čari, je li).
4.
Jednom sam s dečkom činila bludne radnje u kiosku na željezničkoj postaji usred bijela dana, tam je radio preko ljeta. Bilo je hot. Mi smo bili hot. One thing led to another.. Za ostale javne bludne radnje usred bijela dana.. neću reći..
5.
Željela sam se zvati Zvjezdica. Toliko o toj temi.
Čini bacam na gospodu poredanu po abecedi (i uopće me ne zanima kolko je određeno ljudi da se spomene, nit me zanima ak su već pisali, nit me zanima kaj više ne pišu .. mene to ne jebe), dakle:
Analna, bijesni, branko, brđy, Carrie, debelkurac, djeva, Highway star, kuper, mekota, negativni, nime, ohohoooo, portobellobelle, Rock Roll, sirovina, vočko, Zivojne
Post je objavljen 28.01.2007. u 16:15 sati.