Marketing
Škola - stan - Garibaldi
Da, naslov je promjenjena verzija onog songa poso,kuća,birtija od zabranjenog. mislih ne ćete skužit pa vam evo objasnila. 
Naslov vam simbolizira moj život. Koji je toliko isprazan i dosadan , a meni je prenaporno truditi se da postane zanimljiviji. Faking škola mi oduzme jedan velik dio dana, onda dođem doma umorna, iznervirana, razočarana, tužna , bijesna i šta ja znam s kojim još osjećajima , sjednem na kauč ,pogledam šta je na tv-u i odem leći. u iznimnim slučajevima učim. da, i to se zna dogoditi. ponekad svratim u garibaldi, jedini kafić koji mi odgovara, popijem kafu i produžim dalje.
I eto saznah prošli tjedan da je u subotu u benčiću colonija. i naravno odlučila ja ići. 
da, unatoč tome što sam zakleti neprijatelj benčića, unatoč zlim reflektorima, unatoč svim ljudima koje ne volim , a za koje sam očekivala da će ići. i mogu iskreno reći da sam bila sretna, uzbuđena što ću ići. došla napokon subota, ja se spremila, hrvatska pobijedila čehe, i krenula ja . na putu do andree izgubih 50 kuna, al doobro. kupili piće, smućkali, popili i otišli tamo. skoro se ugušila u gužvi za karte al doobro. pola sata se gurala do garderobe , došla na red, nije više bilo mjesta, al doobro. otrjeznila se do tamo, al doobro. i čekam ja coloniju ( koju ni ne volim al je jedinu mogu slušati) i u ponoć dođe na pozornicu đuro i kaže ona pička od colonije nije došla al smo zato u zadnji čas unajmili karmu. 
meni podne. 
moje raspoloženje koje je bilo toliko niže od nule da se pakao činio kao mount everest je za divno čudo još opalo. karma otpjevala 2 svoje pjesme, jednu od plavog orkestra, 2 od seve i jednu od (KOGA??) COLONIJE 
, i oni otišli. da sam imala bilo kakvo oružje ta večer se ne bi dobro završila. prošla sam oko tisuću jebenih krugova po benčiću, vidjela većinu ljudi koje znam, ONAJ majmun me dirao, i poželjela sam organizirati teroristički napad na sve njih.
šta je najgore, bilo je kao i u točki, loša muzika, ja pripita , svi poznati, al bila sam toliko loše volje da nisam imala snage ni za ples, ni za smijeh, ma ni za disanje. čudno za mene, al eto i to se dogodi.
i nas tri debila išle pješke do podmurmica. 
to zaslužuje pljesak.
ako mi netko ovih dana spomene coloniju, karmu il benčić neće se dobro provesti. nikad, al više nikad neću ni pogledati benčić makar da tamo sviraju zabranjeno, prljavci, parni i orginalna postava azre ZAJEDNO!!
loše je to, što bi meni možda i bilo ok tamo da sam bila normalna, da se nisam osjećala onako prokleto užasno. al, eto šta je bilo, bilo je.
Sad jedino mogu čekati zatvaranje jebenog benčića i odlazak u punu točku. ahhhhhhh.. moj mali ragbijaš je tamo. 
i jel moram spomenuti da sam u 10 tisuća ljudi koliko ih je bilo u benčiću uspjela vidjeti samo jednog zgodnog tipa?? i šta je najgore nije bio toliko zgodan. 
to je žalosno. mislim, ja se ne pali u zgodne ljude ( to sam dokazala, zar ne?) ali bi bilo jako lijepo barem znati da oni postoje u ovom šugavom gradu. da ih bar gledam iz daljine.
a doobro.. evo za kraj pozdravljam sve alkoholičare. 
Post je objavljen 28.01.2007. u 14:34 sati.