Da, da, Ja sam. Dobra Vaša Lena. Žao mi je što je sve onako ispalo, ali nisam imala drugog izbora. Iskreno, nisam ni razmišljala o drugom izboru zbog ćega sada žalim jer mi se stvarni neda raditi opise, no budem. Polako i temeljno. Silno ste mi nedostajali svi. Jedva sam čekala trenutak kada ću se vratiti. Hvala Vam što niste zaboravili na mene. Zauvijek Vaša Lena. A sada post...
...
Ležala sam na krevetu kada sam otvorila oči. Irma je stajala i gledala kroz prozor. Nisam znala kako sam se našla u krevetu jer zadnje čega se sjećam jest da sam se otišla okupati, okupati od suza, od ljutnje, od nesreće. Djelovala je tako ozibljno. Još sam razmišljala bi li se pravila da spavam ili da ju zovnem. Ne! Ne želim. Zašto bih se trebala javiti? Irmaaa...usta su mi progovorila bez mog dopuštenja. O Lenaaa! Što si napravila?! Sjela je pokraj mene i zagrlila me. Opet sam nešto ja napravila. Nisam ništa! Lena, našla sam te u kadi punoj krvave vode, a u ruci si držala žilet. Kako je žilet dospio u moje ruke? Irma, kakav žilet? Vidjela sam ti ruku., nastavila je, Pogledaj. Pogledala sam. Mislila je na ožiljak. Nisam to ja napravila! Nego tko je?! Počela sam zamuckivati. Jedino kome ću reći za to je djed i Sinna. Nisam ja! Moraš mi vjerovati...moraš. I zašto bih to napravila?! Zašto? Zbog sve što ti se u zadnje vrijeme događa. Ali nisam. Kako je onda postala voda krvava? Neznam! Dobro?! Neznam! Nije mi vjerovala. Bi li mi netko uopće povjerovao? Sve je tako temeljno dokazivalo na to. Pretpostavila sam da je krv iz ožiljka, ali od kud žilet? Netko se opasno počeo igrati, netko me želi uništiti. Smrtonoše? Zavukla sam se ispod pokrivača. Boli me glava od svega. Nemogu više. A Michael...? Nitko nezna, rekla sam im da ti je tlak pao. Mogla si umrijeti, Lena! Nemoj to više raditi, molim te! Nije imalo smisla proturječiti joj i tjerati pravdu. I tako ne bi povjerovala. Niz obraz mi je kapnula suza. Pravit ćemo se da ovog nije bilo. Bilo je sada i nikad više. Ako imaš kakvih problema reci mi. Nemoj si život dovoditi u opasnost. Oh, moj život tek je kročio u opasnost, ovo nije ni upola strašno što će mi se početi događati. Ovo je tek počelo...U sobu je ušao Michael. Ostavljam vas, Irma je izašla. Što si opet napravila? Čuo si Irmu, tlak mi je pao. Joooj, Lena, nisam od jučer. Stvarno, ništa nije bilo. Ako ti tako kažeš...Nježno me poljubio. Idemo van? Ja bih rađe ostala s tobom...ovdje...bez ikog...Kako ćemo ih se rješiti molim te? Tek sad nas neće ostaviti same. Pričekaj sekundu. Samo je zavrtio glavom, znao je da već imam plan. O Idaaa! Od kog je to pismo? Govorila sam tražeći papir i pero. Počela sam pisati drugačijim rukopisom od svog. Irma? Dolazila sam u dnevni boravak. Irma, djed šalje pismo. Rekao je da te hitno trebaju u Redu i tebe Fred, otac ti nešto želi poručiti. U Redu?! Što ću im ja? Ma neznam, evo ti pismo. Brzo je prelazila očima po redovima. Kaže da nije ništa, nego da samo žele nešto sa mnom porazgovarati oko posla, te nekih njihovih planova. I da tebe, Fred, otac čeka. A vi? Ne brini za mene i Michaela. Pričekaj, Agathu ću pozvati da vas dođe pričuvati. Ne, ne, ne. Samo vi idite, izgleda da je hitno! Ja ću je pozvati. Ako me slučajno prevariš, reći ću djedu za to što ti je tlak pao, reći ću mu za ljubavni ugriz i reći ću mu da nisi pozvala Agathu kako si obećala. Jer ja ću to provjeriti. Dobro, dobro. Ajde odite već jednom, znaš da ovi u Redu ne vole kad se kasni. Sve mi je ovo sumnjivo. O Irma, tebi je uvijek sve čudno. Uzdahnula je i otišli su. Brzo sam potrčala do sobe. Uđem i zatvorim vrata. Michael je ležao na krevetu i čitao nešto. Rješeno! Povjerovali su?! Sumnjam, ali su za svaki slučaj otišli. Počela sam mu prilaziti. Neće ih biti kojih pola sata, sat vremena... Savršeno, ali znaš da će ovo imati teške posljedice. Znam...no nije me briga. Počeli smo se ljubiti. Nije? Opet smo se ljubili. Nije... Skinula sam mu majcu.
I tada se na vratima pojavila Irma s Agathom i bjesnim izrazom lica...
Post je objavljen 28.01.2007. u 12:24 sati.