Ustati u 7.00 radnim danima je naporno. Ali početi subotnji dan u sedam, iako si legao u 3 je naprosto ludost. Ali gen. Odlučilo oko da se otvori u sedam! Ajd. Nema druge. Ustaj!
Napolju mećava a zakazano snimanje slika napolju!!! Mislim, jel to mene neko zajebava ili what. Stojim onako nenaspavana u ranih sedam, nemajući nikog budnom da mu se požalim na tugu i neverovanje koje me obuzelo. Gledam onaj sneg, kom bi se u svim drugim okolnostima prirodno radovala, ali ne danas, ne ne nikako danas! Plus vetar!
Na putu do pijace mantram: valjda će prestati, valjda će prestati, treba mi sunce, valjda će prestati. (Tako mi i treba kad nikad ne gledam prognoze).
Obavim pijacu, bez velike smetnje, sem mećave u najavi.
U planu pre snimanja, koje još uvek nije potvrđeno, stoji da odem da vratim rolere u veliku mega radnju jer zadnji točak, ima nedostatak nekog ležaja.
Nagli čučanj da bih izvukla konversice iz ormara prouzrokuje još naglije probadanje u neki živac u donjem delu leđa i ostajem tako čučeći em šokirana sa pomišlju o ne, samo da se ne ukočim, em se stvarno kočim. Ne smem se pomerim. Biram najbezbolniji i najbolji mogući način da ustanem. Uspevam. Babski skroz. Navlačim tike, i ajde šta sad.
Proći će, proći će, proći će...i sneg, i kočenje, proći će, proći će....
Ulazak u auto je toliko smešan i bolan. U glavi loša pesimistična pomisao: godine draga, godine. A onda optimista odgovara: ma jok, nepromišljena kretnja!!!
(Prođoh pored tv-a malopre, Federer igra odlično).
U radnji mlađan momak koji ima razumevanja za problem na mojim rolerima, ali ne i njegov šef, koji liči na Jataganca. On može da bude sve, ali ne i šef sportske radnje. Sako na dva kopčanja, neke cipe koje ne znam u šta bih svrstala, a da ne pričam koji mu je mentalni sklop. Želja da ga ubijem je velika.
- Donesi mi one imbus vijke, da probamo da to malo stegnemo ili opustimo - reče Jataganac mlađanom momku.
- One imbus vijke, što su trebali da dođu uz rolere? - pitam, šta ću.
- A niste ih dobili?
- Zamislite, kakvog li čuda, nisam.
Odvrće on to, zavrće. Kad ga zavrne, točak se ne okreće, kad ga odvrne, samo što ne otpadne, ali Jataganac uporno ne odustaje da ga zavrne toliko na prc, da bude idealno. Stojim pored njega i sve ne verujem šta radi, ali reko ajde...vaspitanje nalaže da bar sačekam izlaganje njegovog rešenja mog problema.
- Evo! Vidite. Sve se sad super okreće – drži J roler, naopako i vrti onim svojim prstim po zadnjem točku, simulirajući mi sjajno okretanje!
- Ma pa da. Kako sam samo mogla da budem takav idiot. Da. Gospodine, roleri se inače voze, tako što ih tako uzmete u ruku, sednete u stolicu, i vrtite prstom točkiće!!!! Pa jesi li ti normalan?!! Možda dečiji kamiončić može tako da se pritegne (iako mislim da bi ga i klinci uredno napušili), a kamoli ovo!!!
- Pa. Ajde idite gore, pa vidite da li može da vam se zameni taj poslednji, ili ćemo nešto da zamenimo – Jataganac je neumoljiv u nepriznavanju važeće garancije u koju je uključena i zamena!
Nema rezervnih točkića za taj model. Ali imaju druge rolere. Probam levu (veća mi noga), odlične. Ove ću hvala.
- Ali da li možete da vi ostavite rolere, pa da mi to vama zamenimo, popravimo pa vi dođete?
- Ne može!
- Spakujte joj te druge.
Ukočeno kući. Otvaram pakovanje rolera, da ih još jednom isprobam. Aha. Sad dobijam imbus vijak i to komada dva, dobijam i rezervnu kočnicu, ali ne i pertlu u desnoj cipeli!!! Možda je mlađani radnik odlučio da obesi Jataganca. Ja mu dajem u amanet pertlu.
Ima smisla, ima.
Sneg i dalje pada. Manje. Moja radost raste.
Snimaćemo, snimaćemo, snimaćemo...nekako, nekako, valjda me vetar sa platnima sa keja oduvati neće. Snimaćemo, snimaćemo....
Morala da odmorim malo. Leđa odvaljuju. Čeka me nosanje gomile ogromnih slika gore dole sa trećeg, jer u lift ne mogu da stanu. Puštam film, i zauzimam neku poziciju, iz koje nakon sat vremena ustajem sa ukočenim vratom!!!
Ah. Divno. Gospodine Marfi. Danas ste brilijantni. Još da padnem u Dunav sa slikom, pa da završimo jel može?
I onda. Odjedared sunce. Ukočenost ne prolazi. Jbg. Nosam i kukam. Snimamo po naručenom the best vremenu. Snimci odlični. Sve odlično.
Klopa odlična. Otpad posle odličan. Pivo sinoć odlično. Još odličnija svirka.
Još odličnije đuskanje.
Jutrošnji rezime:
Em što sam ukočena i dalje, em što imam upalu mišića od đuskanja, em što sam promukla od vrištanja, em što sam mamurna, em što mi se zatvorila radnja i ostala sam bez pljuga, em što sam opet nenaspavana, sve ostalo je okej.
Post je objavljen 28.01.2007. u 11:55 sati.