Pregled posta

Cherchez la famme: Portret jedne balerine

Dora je nekada bila balerina pred kojom je možda bila karijera. Ali onako sitna rasta nije imala velike šanse u svijetu gdje se prvenstveno cijene visoke djevojke. Zato je odabrala posao kojim se još i danas bavi. Radi u jednoj velikoj banci. Balerine imaju vitka i savitljiva tijela pa zato tijekom godina nebavljenja baletom ostaju dobro razgibane što je vrlina razvijene kulture njegovanja tijela. Nikada se ne udebljaju, a ples im se uvuče pod kožu. Gledajući na to sa odmakom Furbi morao priznati kako je još samo sportašica Sanja bila jednako savitljiva, u krevetu i izvan njega. Što li je sve Dora, Dorica, kako joj Furbi katkad razdragano tepao, mogla izvesti? I u kakvim sve pozama!.

Šetnja Jarunom bila je jedan od njihovih prvih izlazaka. Šest kilometara pješačenja stazama i puteljcima oko jezera. Zagrljaji i poljupci pripijenih tijela. Turanje ručica u gaćice i ostala zabranjena mjesta.
„No, no. Prsteke proč jer buš dobil po njima." smijući se se u šali kobajagi ozbiljnim tonom govorila je Dorica.
„A kaj te to nekaj smeta?" nevino je pitao Furbi.
„Još je nekak ... prerano. Moramo se malo bolše upoznati." odgovorila u je Dora.
„Dobro. Pitaj što god hočeš. Odgovorit ću ti. Ali i ja želim upoznati tebe." uzvrati Furbi.
„Ah dečec moj mali. Nestrplivec jedan. Kaj si tak navalil kak da morti voziš afto trke?" uzvrati mu Dorica i strasno ga zagrli. Halapljivo mu je uvlačila jezik u usta a rukama zalazila u njegove hlače.
„Ohoho, a kaj je to?" zapita ga nevinim osmijehom „Nestaško mali. No dobro, kad si tak navalil možeš ispitati kaj ja imam a ti nemaš. Ali ništ ne pokušavaj. Još ni vreme " namigne Dorica.

Lipanjski dan prepun je topline. Dorica je u uskim trapericama koje joj ističu izazovnu vitku figuru. Pripijena uz Furbija trlja se o njegov nabrekli ud koji se kočoperi u njegovim širokim hlačama. Miris njenog parfema Furbiju se uvlači u nosnice. Na licu osjeća njenu bujnu crnu kosu. I taman kad pomisli da bi mogao stupiti u akciju Dorica iznenada sve prekida.
„A ne, ne, dečec moj mali. Za to je još uvek prerano."
Da ne bi krivo shvatili i Dora je jednako napaljena ali zna čekati znajući da je sve to igra koja čarima slutnje pali vatru i povećava draži prvog susreta, pardon prve jebačine. To je draž slatkog iščekivanja onoga što dolazi koja je u većini slučajeva ljepša od samog događaja koga oboje čekaju. Te su čari današnje generacije brzopotrošnih jebača i jebačica izgubile i samim time smanjile su intenzitet doživljaja tog slatkog prvog zadovoljstva.
„Industrijski odnosno konfekcijski seks." kako Furbi jednom reče u šali.



„Da tako je to bilo nekada." govori Furbi slušajući Profesorovo predavanje.
„Kaj je to bilo tak nekad, ne razmem kaj to blebečeš kinfa?" začuđeno ga pita Profesor.
„Ma ništa. Samo sam razmišljao o Dori." Furbi odgovara.
„Pa dobro, kaj ima novog sa Dorom. Nešto te baš ne viđam z njom v poslednje vreme?" namigne mu Profesor.
„Nismo više zajedno. Prekinuli smo." odgovora Furbi.
„Zakaj? Mali, kaj se to desilo?" pita Profesor.
„Ne znam. Jednostavno tako, dogodilo se." odgovara Furbi.
„Jebiga dečec moj mali. Dora je avion. Trebal si to čuvat. Tu imaš zihericu, a sa strane navek moš nekaj zbariti." provocira Profesor u šali.



„Dora, Dorica." zamisli se Furbi. Njihove šetnje livadama oko Maksimirskih jezera. Prisjeća se kako su tijekom prve šetnje bili su toliko pripijeni da jedno pred drugim gotova više nisu mogli skrivati znakove želje koja zračila je iz njih. Doričine grudi nabrekle od želje glasnim su uzdasima mjerile opseg Furbjevih dlanova. Ali ni tada Dora nije reagirala direktno, primicanjem, već činila je to indirektno, odmicanjem Furbija.

„Nis ja laka ženska." često puta mu je znala namigivati.
„Koji si ti pokvareni igrač." u šali znao je dobaciti Furbi.
„Nis ja neg ti. Moj mali pokvarenjak." dobaci Dora namigujući mu.
Dok su tako šetali Maksimirom Dorica ga u par navrata, i to kad je bila sigurna da Furbi nije uzbuđen, strasno stisne uza sebe. Senzuano ga je mazila.
„Micek moj mali, tak si mi sladak."
No kad je osjetila da s Micek budi uz zagonetan osmjeh bi se samo odmakla.




„Koje li igre!" iznenada izvali Furbi.
„Kakve su sad pak to igre?" začuđeno ga upita Profesor „Kinfa, o čem ti to brblaš?"
„Ma ništa, samo glasno razmišljam o Dori." odgovori Furbi i povuče srk kapučina iz duboke šalice na vrhu koje se ljeska predivna pjena od mlijeka uz dodatak mineralne vode kako bi pjena što dulje stajala i uz to bila prhkija.
„Šmrklivec, opet ti i ta tvoja Dora. Jeste li prekinuli ili niste? Sam veliš pak kaj je spomineš. Je zaboravi." reče Profesor.
„Bi li ti samo tako zaboravio komada koji ti veli: 'Moj mali jebač.' Da, to mi je govorila." Namgne mu Furbi.
„Ohoho, pak ti si zaistač papak kaj si prekinul z takvom ženskom. " uzvrati mu Profesor.



Vraćajući se te večeri prema gradu Furbi se odluči na akciju. Šetali su zagrljeni pa kad su onako kao uzgred prolazili njegovom ulicom Furbi napomene Dori da bi u obližnjem kafiću ili možda kod njega doma mogli popiti kavice. Poznat otrcan i proziran štos, ali ... Za divno čudo , Dorica pristane. Ušavši u njegov stan Dorica se odmah ogradi da ne želi ništa odnosno kako on od nje može ništa očekivati.
„Samo kavicu i ništ drugo.” reče mu.
„Dobro.” uzvrati Furbi.
Donio je kavu i sjeo nasuprot. Pijuckali su uz ugodnu muziku i neobavezno ćaskali kadli mu se Dora odjednom obrati:
„Dođi.”
Furbi sjedne uz nju a ona ga počne strasno ljubiti.
„Samo kušleci. Ništ više.” reče i njihove se usne strasno stope, a vršci jezika nastave pohotno dodirivati uranjajući jedno u drugom u zagrljaj.



„Nisam je tada ni pokušavao skidati. Nije se dogodilo ništa." Profesor je začuo Furbijeve riječi,
„Pa ja bum uz tebe popizdil. Ti nis pri sebi. Kaj te ta ženska tak zludila da si potpuno zgubil kompas? Mi je muka. Ober., jedan konjak prosim lepo!" izdere se Profa prema konobaru koji je prolazio pokraj njihovog stola.
A za to vrijeme negdje daleko u prošlosti njih dvoje, Dorica i Furbi uživali su u igri strasnih zagrljaja i dugačkih poljubaca. Uživali su u igri slatkog iščekivanja prepunoj izvjesnosti koja mora rezultirati događajima što razbijaju neizvjesnost o kojoj iza toga dolazi izvjesnost. No to tome, više u sljedećoj noveli.





(nastavlja se)




Post je objavljen 19.02.2007. u 11:17 sati.