Igrao se leteći po stanu, zastao na jednom, pa na drugom zidu, malo odspavao i nešto iza podneva, spustio se na prozorsko staklo ugrijano od niskog zimskog sunca.
- On bi van – zaključi Soulmate.
Iako je prozor bio dovoljno otvoren da bi leptir mogao izaći - valjda je kroz njega sinoć i ušao - ipak smo širom otvorili jednu stranu i čekali da gost skuži da treba proći ispod prozorskog okvira, pa onda van, što je ubrzo i učinio.
- Smrznut će se vani– zabrinuto će Soulmate.
Odjednom mi se učinilo kao da je uistinu, čim se nekoliko metara odmaknuo od prozora, prestao mahati krilima, te da to krhko biće, lagano poput pera, polako pada prema zemlji.
No, ubrzo se pokazalo da se samo igrao, uživajući u milovanju sunčevih zraka i zanosima dobroćudnog vjetrića, te je nakon par trenutaka, ponovno odlučio preuzeti kontrolu i nastavio letjeti.
.
Još sam neko vrijeme promatrala njegovu igru i divila se sposobnosti po kojoj zna kada treba preuzeti kontrolu, a kad se može u potpunosti prepustiti slobodnom padu i potpori vjetra, te kad i kome može nenajavljen doći u goste, a kad se treba vratiti u svoj prirodni habitat.
Sve nekako easy, nenametljivo i čineći radost okolini.
Možda je upravo na putu prema domu nekoga od vas?
Post je objavljen 26.01.2007. u 20:13 sati.