To malo,crno,čupavo i smiješno biće...
Kao dječačić nekakav;
veseo i zaigran,
smotan i prkosan,
vrstan žongler kotrljajućim kuglicama
šarenih,veselih boja.
Traži toplinu,sigurnost,hranu.
Treba mu dom i ljubav.
Boji se čudnih(nepoznatih)zvukova.
Ne voli šuštanje,piskanje,zvukove visokih frekvencija.
Skriva se po udaljenim kutovima.
Boji se.
Zatvara u svoj kavez
dobrovoljno,
sve dok praskovi,
munje,gromovi,
udaljena tutnjava
dok sve ne utihne...
Zatim izlazi.
Zadovoljan što je preživio.
Veselo mašući repom kao prazničnom zastavom.
U mračnom kutu sobe nazire poznatu siluetu.
Razdragano prilazi.
Mazi se.Umiljava.Prede.
"Jedinstven fenomen među životinjama",kažete!.
Mislite.
Meni se čini poznat.
Dapače...Veoma poznat...
Post je objavljen 26.01.2007. u 09:38 sati.