Marketing
Ajde tata, budi magarac ...
E, ka da je lako bit tata 
moraš se, s vrimena na vrime, pritvorit i u zlatnu ribicu, pa ispunjavat želje. A sve kako bi njezino veličanstvo bar na tren zaboravilo da je deboto u "kućnome pritvoru" i da nima vanka šetat. 
Pravo budi rečeno, i nije bilo niko vrime baš najprikladnije za šetnju, ali svejedno.
Vratimo se na onu molbu, oli zapovid, iz naslova 
Maloj je omililo jahanje. Naravno, na tatinin kostima. Nije ona ni luda, ka nažuljaće je. I uporno ponavlja "ajde tata, budi magarac". Znan da je u pravu, kako ko okreneš ispašću tovar, ali jon pokušajen objasnit da je pravi tovarčić, oni ča je priranija Dalmaciju, bija puno žveltiji i suvlji od mene. Pravi atletičar, dugoprugaš, maratonac. Ništo ka Abebe Bikila sa papcima, skužajte me ča se nisan sitija kojega novijega jerbo, kako bi rekli na "Milijunašu", nije moje područje.
A pape more pri bit gudin, ili ako ćemo govorit o teglećoj marvi, više bacan na onega širokoga, dobro stavjenoga, "belgijskoga" konja, vengo na mustanga.
Ali zaludu, njon je pojam "magarac", zacimentan u memoriji ka oni ča se more jašit po njemu i gotovo. Da se ne bi slučajno pridomislila. Kakoo ne!
I tako mi ne priostaje ništa drugo vengo malo derat kolina po kužini i tinelu, dokle se Njezino Veličanstvo ne izgušta. Srića, ne traje to dugo ... pa stignen malo i odmorit, pa onda opet.
Eto, danas ću je odvest na kontrolu. je li to oli nije bila upala uva, malo mi je to sve čudno, a oštampaću i oni komentar od @quatro_di_mame, pa ću kazat Vinkinoj doktorici, baš me zanima ča misli o tome.
Ako Bog da zdravlje, eto šefice po nedilji u vrtić.
Barenko da mi ona ne zunzi ujutro po kući, dokle prinosimo bagaje. Naime, prvi vejače je BLIZU, a vrimena sve manje.
Post je objavljen 25.01.2007. u 15:21 sati.