Marketing
Ludi tjedni
iza mene...
Krećem od najfriškijih stvari.
Dem je bio bolestan, i nadam se da će već sutra u vrtić jer je temperatura pala. Ništa strašno, samo jedna od silnih viroza bez nekih simptoma. Prekjučer je imao 39,5. Super volje, brbljav kao i uvijek, nešto više (čitaj puno) cendraviji, bez ikakvih bolova, bez šmrcanja, bez kašlja, samo staklene oči i pečica pod rukom koji god dio tijela na njemu pipneš.
Mama mi sutra izlazi iz bolnice nakon 2 tjedna. Bila je jako loše, stvarno jako loše. Kad se malo stabilizirala, primila je drugu terapiju, pa je opet bila loše. Sad je napokon bolje. Daleko od dobrog ali je bolje, i to je za moj pojam jako puno.
Uostalom, da nije bolje, nebi je sutra pustili-ne
Na poslu mi je polako počelo sve novo sjedati na mjesto. Iskreno, prvih mjesec dana sam imala-ne lagani kaos, već uragan, pijavice i Bermudski trokot u glavi. I sad još hvatam sve konce i punim si "hard" novim procedurama, poslovima.. a toga ima stvarno puno. Posao je jako šaren, nije dosadan ni pod razno! Telefoni zvone, stalno netko dolazi, a u međuvremenu još par stvari radiš.
Osijećam se ko u srednjoj školi, kad dolaziš na nastavu a nisi siguran da si zapamtio gradivo koje se taj dan pita. No bar sam se pokrenula, upregnula u pravi čas već pozaspale vijuge (k tome još polu plavuše
) i treniram mozak. Definitivno je bio predugo zapostavljem i već pomalo zatupljen po pitanju raznovrsnosti posla.Zvrk? Zvrkast ko i uvijek, sad je sve "A mama ZAŠTO???" i Zašto do beskraja. Taj njegov zašto me izluđuje i nakon 150-tog puta u tom danu, jednostavno neznam neki pametan ZATO, pa kažem... "mali, dosadan si
i dam mu veliku 
" i promijenimo temu... samo na kratko 
Još jedna faza kod njega, a zove se PIŠA. Ko i svaki pravi frajer
gleda svog pišu i oduševljava se njegovim mogućnostima 
(eh, to je tek početak....)
Nadam se da ću slijedeći post pisati uskoro, i bez panike. Meni jednostavno pisanje u 5 minuta neide. Nabacivanjem kojekakvih potrebnih i nepotrebnih riječi mi je totalno bezvezno, ko i informacija, pa radije ne pišem ništa. Uostalom, u zadnje sam vrijeme bilo i podosta neke ŽNJ volje, pa bi i svako započinjanje teme bilo uz vlastiti komentar-"bljak, o čemu ja to... ni sama ne kužim o čemu to tipkam..."
Nadam se da ste vi dobro, zdravi, i bez panike i frke bilo koje vrste.
Post je objavljen 24.01.2007. u 17:43 sati.