Živija jedan čovik,sirmašan,i ima je samo jednu kravu i to kakvu;mršavu ko kost,nit se telila nit je davala mlika.I odluči je on prodat,odvede je na pazar,al moš mislit ,ko će kupit takvu kravu.I tako je on staja (i krava naravno),a ljudi su prolazili i smijali mu se(i kravi).Prolazio tuda jedan njegov znanac,pozdravi ga pa ga upita šta radi tu.On mu odgovori ka da prodaje kravu,al da je niko neće kad ne valja.
"Šta ne valja,saš vidit."I poče on vikat kolko ga grlo nosilo."Čujte i počujte,prodaje se krava nad kravama,tri put se na godinu teli,daje 40 lit. mlika dnevno,skoro pa ništa joj ne triba davat ist,a mirna i pametna ka kakvo čeljade." I odjednom se skupi mnoštvo svita,i počeše licitirati i nadmetati se s cijenom.
Kad je to vidio vlasnik ,povika iz sveg glasa:"Kad je takva,a nisam ni ZNA da je, onda nije na prodaju!"
Eto ,znači triba samo ZNAT kad ,gdje i komu,i sve je onda lako,čovik je pametniji,mudriji i materijalno bogatiji.
U ovoj našoj lipoj Dalmatinskoj zagori je za razliku od priobalnog dijela oliti mora sve bagatela,pa kad čovik osjeti da bi moga nešto prodati za malo veće novce nego što to inače ide ,on to proda(i poslije se pravi pametan kao vidiš ti to kako je on vizionar ko S.S.Kranjčević).Pa se tako prodaju stare kamene kuće,jare samo da bi se mogle razgraditi i kamen odvesti na moru (za velikih 5-10 tisuća kuna-HA-HA),prodaju se kamene ploče s kojim su se kuće pokrivale,stari kameni pragovi za prozore i vrata,kamenice(ne morske),prodaje se zemlja,didovina-i sve to u bescjenje.A šta,kad su vizonari.
Jesu za pljuvat po sebi,zatrt sve ono čime su se naši stari ponosili,i u što su po nekoliko generacija uložilo svoj trud,mladost,čime su se ponosili!
Znate li što je sve trebalo da bi se jedan kameni kantun postavio na svoje mjesto;iskavat ga,obradit(a što ako pukne pri klesanju) da bi se danas netko hvalio da ga je proda za 100 kuna.Nije on proda kamen nego sebe jer čovik ako nema i ne cijeni prošlost nema ni budućnosti (više manje).
Post je objavljen 23.01.2007. u 17:39 sati.