Marketing
Eh...
I tako,škola traje,dani prolaze uzalud...Novo nema ništa,osim da me jebe sve živo u životu.Ne znam šta mi je,al mi je stvarno teško.U školi nije tako loše,al zato neke druge stvarčice...Nekak mi je to teško za priznat,al ja užasno jako jako jako jako jako volim jednog dečka.Nezna on to,al je očito idiot kakvog svijet nije vidio kad to ne kuži,ono stvarno.I tako sam ja sve jadnija i jadnija,al ne znam,jedina sam ja problem,jer kad bi samo nekom rekla da mu nekak usput to kaže,moglo bi bit nešto.AL opet,ja ne želim da bude išta,jer više niš nebi bilo ko prije.Komplicirano je,al tako je kako je.Sutra idem na neko predavanje u knjižnicu za mlade o nekom spolno prenosivom virusu,raska nam je napričala gadosti o tome da mi je slabo.Al to uopće nije sad bitno,bitno je da ja nekon dugo vremana volim nekoga.Mislim volim ja više ljudi,al ne na taj način ko njega.Baš sam očajna od toga,mogla bi se ubit,a samo zbog tog šta sam debilna glupačai nedam da mu to neko kaže.Zapravo niko ni ne zna ko je on,već jedno duže vrijeme govorim da sam zaljubljena,al neznam u koga!Svima je to jako slatko i simpatično,a ja pucam od muke....Znam da ak nekom kažem,uvijek će se nać neko ko će mi to uspjet sjebat.Al uvijek je tako,prije ona glupa debelonoga kurvetina,a sad bilo ko,svejedno me od 27 ljudi iz razreda podnosi troje,eventualno četvero.Stvarno ne znam zašto,mislim dobra sam ja cura,nikom ne želim zlo,osim nekima,l za to imam razloga...Ma uglavnom,najjebenija stvar na svijetu je ljubav,sigurno...I to je sve šta imam za reć,jebeno boli...
Post je objavljen 22.01.2007. u 20:26 sati.