............. Donijela mi je na stol hrpetinu papira ( oko 30 cm ) da si tražim svoj test. Na tren sam i sama pomislila da ga nikada neću naći. Da će mi promaknuti ili ono gore: da sam si samo umislila da sam ispravila test. Prošli su me trnci od glave do pete. Što ako ja taj kontrolni zapravo nisam pisala ?????? Došlo mi je da kažem profesorici da ga ne želim tražiti jer on ne postoji. Ali zašto da se bar ne pravim da tražim? Možda izgubim 15 minuta od sata koji uvijek traje puno duže od 45 minuta. A uostalom ako joj kažem da ga nema nastat će velike ceremonije. A to ne bi bilo baš najbolje. Prvo bi mi očitala bukvicu o bontonu, o učenju ( a to mi se ne bi dalo slušati ) ne kažem da bih ja zatvorila usta i pristojno slušala, normalno da bih se branila od napada. Uz to bi vjerojatno rekla razrednici za moj bezobrazluk, a poslije bih možda završila kod ravnatelja, pa onda i roditelji ( iako oni znaju za to ) i sve ostalo.............
Počela sam brzo kopati po papirima. Oblio me neki znoj, ne zbog ponovnog pisanja kontrolnog , nego zbog onih silnih ceremonija. Nisam okrenula 5 listova, a našla sam ispravljen test. U tom trenutku mi je sreća curila iz ušiju. Ali sam ostala skoncentrirana dok je profesorica teškom mukom upisivala 2 u imenik.
Post je objavljen 22.01.2007. u 19:23 sati.