Marketing
Ja mrzim kišu
I to nije stvar koju niste znali o meni jer sam je izrekla svaki put kad je padala po milijun puta,ali to je jače od mene i moram to ponoviti još jednom. Pa evo:mrzim kišu. 
Mislim oke kad kiša pada,a ti si doma,na toplom, napraviš si mousse, čitaš nešto ili gledaš telku ili igraš pictionary 
,ali kad kiša pada,a ti si u prepunom tramvaju (i ne mislim prepunom kao uobičajene gužve,nego dvaput uobičajena gužva) i misliš si hoćeš li ostati živ jer toliko je mogućnosti da se to ne dogodi: tramvaj može zbog kiše izletiti iz tračnica,neki se auto iz istog razloga može zabiti u tramvaj,tramvaj može pući na pola zato kaj je u njemu pola Zagreba ili može neki luđak poluditi zbog te gužve,izvući pištolj koji mu je od rata ostao, a koji je mislio predati na onim akcijama kad se moglo dati oružje,ali je,kad se on konačno na to odlučio bilo već prekasno,i pobiti nas sve. Nije se ništa od toga dogodilo. Ali iza naše sedamnajstice bila je također nova u kojoj su bila tri čovjeka. 
Ah,skrenuh s teme.Pet stvari koje o meni niste znali:
1. Rekla sam burazima za ovaj blog. Čekajte,moram si to još jednom ponoviti: rekla sam burazima za ovaj blog. Da,fakat jesam. Slobodno mi recite da sam glupa sutra,molim vas. Ma šta glupa,ja sam suicidalna. (T. i B.,to vam znači sklona samoubojstvu. 
)
2.U osmom razredu natukla sam srednji prst lijeve ruke i imala dva tjedna ROZU longetu. I,ne,uopće nisam bila atrakcija zbog toga.
3.Kad sam imala otprilike 6,7 ili 8 godina,a burazi 4,5 ili 6 ljetovali smo na Cresu. I jednog dana smo išli navečer u grad (partiiiiiiii 
) i nas su starci poslali da ih pričekamo na trgu. Onda je moj buraz B. rekao da mu curi nos i da se on hoće vratiti doma po maramice,ali ja sam trebala ići s njim. Ja nisam htjela ići i on me vukao za sobom kroz uličicu koja je vodila do naše kuće. Tako mi je išao na živce da sam ga u jednom trenutku odgurnula od sebe tako da je pao na pod. I nije se više dizao. Ni micao. Ostatka se sjećam kao u snu:znam da sam potrčala doma i sjećam se kako sam starcima rekla da B. leži i ne miče se,i da je mama gulila neku jabuku,krušku, što li, i samo se sjećam te kore po stepenicama (jer je tako odjurila da je to sa sobom ponijela) i neke paralize se sjećam, nemogućnosti da spoznam uopće to. Srećom,burazu nije bilo ništa, kad su starci došli,on se već bio digao. Izgleda da je pao u nesvijest i rekao je da je mislio da spava,ali da je onda skužio da mu je nešto hladno pod glavom i da je vidio neku žensku s ručnikom na glavi kako baca smeće i on je mislio da joj je to turban,a on da je u pustinji. Oduvijek je imao bujnu maštu.
4.Imala sam naočale od 4. do 8. razreda i bila pooooprilično iskompleksirana zbog toga. Nisam ziher zašto,ali jedan od sretnijih dana u životu mi je bio kad sam dobila leće. 
5.Kad sam bila mala,htjela sam biti spisateljica (dobro,ranije još balerina,ali nećemo o tome...) i da me sada pitate što bih radila da imam bogatog muža,ja bih vam (k'o iz topa 
) odgovorila da bih pisala knjige. A u biti mislim da ne bih to mogla jer sam previše samokritična,ne bih mogla pisati nešto za što bih znala da je smeće, tipa Nova knjiga L. B.,Da Vincijev kod ili Coelho... I užasno se grizem oko svih onih zadaćnica, sastavaka itd. jer stalno mislim da mi nisu dovoljno dobre.
I patim na pravopis i gramatiku,eto. Ne podnosim kad Vrtarica kaže: 'ImatI ćeš' , 'PisatI ćemo' i 'ProbatI će'. 
(Znam da ovo zna jadna Ines A.,koja mora trpjeti moje izljeve bijesa nakon toga. Oprosti,Ines.)
Raspisala sam se,ofkors,muko moja. 
I neću nikom predati štafetu,ak' se nekome dijeli to s ljudima, nek' se javi pa ćemo objaviti.
Tuuuuuluuuuum. Oujea. 
Ljubim vas
Post je objavljen 22.01.2007. u 17:50 sati.