Jednom se jedanTurčin, jedan Arapin, jedan Iranac i jedan Rm udružiše i krenuše na put. Sva četverica su bili siromašni, osobe bez prebijene pare. Jedan dobri čovjek se sažali na njihovo stanje i dade im malo para:
-Uzmite, kupite ono što vam je potrebno!
Arapin uze pare, okrenu ih u rukama i reče:
-Prijatelji, uzmimo inep , moja duša hoće inep!
Iranac se odmah usprotivi:
-Ne, uzmimo engur !
Ovog puta Rum reče :
-Ne, prijatelji ! Nemojmo uzeti ni inep ni engur, već uzmimo istafil. Na ovoj vrućini ništa ljepše nema od istafila...
Najzad, Turčin izgubi strpljenje pa viknu :
-Ne može! Ja ne želim ništa što vi želite. Ovim parama uzmimo uzum !
Medju njima nasta žestoka rasprava. Malo zatim rasprava preraste u strašnu tuču, umalo se i krv ne proli...
Ovu strašnu svadju vidio je jedan učenjak koji je prolazio nedaleko od njih. Zastao je i upitao :
-O, ljudi, zašto se svadjate?
Svi ponaosob objasniše. Na kraju, učenjak shvati da, zapravo, sva četverica žele istu stvar. Medjutim, ni jedan od njih nije mogao znati šta oni ostali žele. Uzeo je novac i rekao :
-Sačekajte, ovim parama ja ću uzeti ono što sva četverica želite. Samo se vi smirite...
Učenjak odmah otrča u čaršiju, i uze groždje i odmah se vrati nazad, spusti ga pred njih i reče :
-Eto, ovo je ono zbog čega ste se svadjali !
Da, jednistvo duša bolje je od jedinstva jezika. Želje insana su iste, medjutim, jezici i boje su različiti.
Post je objavljen 20.01.2007. u 01:43 sati.